Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А шта? — упита отац. — То... кад човек нешто ради, па после, кад му за то дође плата, а он савије грбачу као ђерам!... — Мислиш Лазара?... — И Лазара и Ивана и она два гада!... Ја бих пре прогутао куршум него што бих замолио!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп изиђе на капију; у селу је још све било мирно, само гдјегдје што шкрипне ђерам, или лупне капак од прозора, Кокоши ваде главу испод крила, али још не скачу са сједала.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Још мало живота има по авлијама, одакле чујеш како се ракоље и ћућоре кокошке на дрвету или како шкрипи ђерам; то вуку воду да бáба опере ноге, и док пере он грди и издаје наредбе за сутра.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Непрегледни врбаци и ритови, модре ледине и црвени шибљак. Тад зашкрипа ђерам и, у исти мах, залупаше на врата. И као да се трже не само он, већ и све друго живо, у мраку, што је дотле било и
Запрепашћен због тога, већ разголићен, приђе вратима и отргну их, чувши да ђерам зашкрипа. Киша је падала, у тишини, пред кућом, у мраку, на утрини, под дудовима, код обора, на другом крају пољане.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
нас радио-аматере затварају у кутију монструозно великог радија на точковима. Гурамо је од пијаце Ђерам низ Булевар испред почасне трибине, слушајући аплаузе којим нас обасипају.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
дражесно чупава изашла и ради по авлији, па се својим сребрним девојачким гласом такмичи са славујем певајући: »Шкрипи ђерам«. Ех, шта бих све могао ја написати али само што не смем!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
По кашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И ђерам шкрипи све и вода жуборећ' пада. ЛАКУ НОЋ! Лаку ноћ, лаку ноћ!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А погурени и бледи, и сухи као ђерам кад изиђоше пред жене, сестре, и мајке. Чашу у славу оне недеље кад су питали: да ли жито ниче?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И пошто се то двоје на једном месту спојило, Морате, обавезно, доцртати појило — То може бити ђерам, или бара повећа: Ђерам са кофом, а бара са три листа пловећа.
пошто се то двоје на једном месту спојило, Морате, обавезно, доцртати појило — То може бити ђерам, или бара повећа: Ђерам са кофом, а бара са три листа пловећа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Звоно) 66 — Гора овуд, гора отуд, међу њима змај лежи? (Чешаљ) 67 — Дању клања, ноћу броји звезде? (Ђерам) 68 — Два се брата побише, трећега живот родише?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
10. Звоно црквено. 11. Пијевац и реп му. 12. Казан. 13. Игла. 14. Паун. 15. Коса. 16. Срп. 17. Ђерам. 18. Уши око главе. 19. Псето. 20. Ватра међу пријекладима. 21. Гребени. 22. Очи. 23. Конопље. 24. Очи. 25.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Много је других градова... — Шта ће ми други градови? Довољно је мени моје двориште, мој ђерам и мој орах! — старац смешећи се, обухвати погледом класало поле и раскошну крошњу ораха на којој су се звезде и птице
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
По кашто заурла само Суседов стари пас; ил' позно дошавши с рада Испреже ратар плуг, и стоку уморну поји; И ђерам шкрипи све, и вода жуборећ' пада. В.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ми смо, вели, Пијемонат, ми смо срце и централна глава, ми дајемо правац и крму, ми смо ђерам са кога сви пију воду и причешће.
све и дојадило, па му већ постало одвратно да слуша стално и непрестано како негде тамо на крају села клепеће млин или ђерам шкрипи, и по цео целцат дан гледа како се волови бране од обада, а ноћу опет слуша како крекећу жабе и лају пси, и
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
јест, тако је, Каја Јанковић. Јесте! Али, брате, ово К и не личи на слово него на ђерам, или на весло, или на општински фењер... Ђаво ће га знати на што личи. А нека ситна слова кô драмлије.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Покашто заурла само Суседов стари пас, ил' позно дошавши с рада, Испреже ратар плуг и стоку уморну поји, И ђерам шкрипи све и вода жуборећ пада. 1883.
На рудину пусти хата, Куцнимо се ја и ти; Још не тутњи са Карпата, Још пустара твоја спи. Ђерам се уморно сагô, а орô лагано кружи; Сунце је на зреник стало и врео трепти зрак..
Он уста, приђе ђерму и кову закачи лењо, И ђерам са јасном шкрипом к небу се високо пењô, Дижући лагано кову... Раскречен, у томе часу, Сад кравар потхвати кову, диже