Африка
), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф! Његов дом је огромна урођеничка колиба која ме је подсетила много на слике старих римских
Намазане су уљем и одевене само у ниске жутих и црвених ђердана, провучених између ногу, затегнутих преко бедара, и у крст преко груди.
Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди. Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести.
Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица. За даровима младожењиним ступају без ритма у круг и таст, и сам младожења.
Да би слика била још много романтичнија, млада жена, уместо ђинђува или ђердана, има око грла огромно широку гвоздену огрлицу, црну, зарђалу, која је везује једним невероватним ланцем, дебелим као
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се госпожа, најзад, после толиког чекања, појави, у клепет својих папуча и звекет својих ђердана и ђинђува на грудима, Трифун према њој не окрете ни главу. Чекао је да слушкиња, која је била унела каву, ладолеж, оде.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Женске, матере и кћери, у доста скромном оделу, све лак еспап. Само код гдекоје трговкиње понешто ђердана. И ту има „квадропа” — гарде де робе.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Тишино моја, чедашце неба, ала си мила, ала си лепа, испод састанка ноћи и дана када те буди звекет ђердана, на меких груди, са грла мека када те буди умилна му звека, ил' о мушком врату кршење гривна, тишино моја, ал' си ми
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
203. Девојко моја! Напој ми коња. — Не могу боса, Пала је роса Коњу до самара, Мени до ђердана; Коњу до носа, Мени до паса. 204.
“ Мома ђердан узимала, пак натраг баца: “Нит’ ћу тебе, ни ђердана, окани ме се.“ У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду
гуска оседлана, Још на вуку капа од самура, На међеду зелена долама, На пијевцу ковчали чакшире, На лисици лијепа ђердана, А на зецу свилене димије.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти си ми дошла са тих страна, На престо моје маште села У помпи нада и ђердана И плавог цвећа с бледа чела. И отад владаш ти, без брáна, Пространим царством снова моји’, Сказаљка Вечног где
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Боко, невјесто Јадрана, Покривена небом к'о од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле, И свјетлија си од њеног ђердана! Никада се тебе нагледао не би'!
Петровић, Растко - АФРИКА
), сушених рибица, ђердана. Посета шефу: Франсис Беф! Његов дом је огромна урођеничка колиба која ме је подсетила много на слике старих римских
Намазане су уљем и одевене само у ниске жутих и црвених ђердана, провучених између ногу, затегнутих преко бедара, и у крст преко груди.
Оне су сасвим наге у својој беспримерној лепоти, са дугим нискама ђердана између ногу и у крст преко груди. Певају болну очајну тужбалицу девојака које ће хипопотам појести.
Имаће врло старога мужа али ће зато имати на себи више ђердана кориа но иједна њена другарица. За даровима младожењиним ступају без ритма у круг и таст, и сам младожења.
Да би слика била још много романтичнија, млада жена, уместо ђинђува или ђердана, има око грла огромно широку гвоздену огрлицу, црну, зарђалу, која је везује једним невероватним ланцем, дебелим као
Ћипико, Иво - Пауци
пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад гдје се у уметању тешким каменом огледа момачка снага, особити понос и слава
А чаршијом стоји звека затресених сребрних ђердана и бактање тешких закованих постола; зноје се мрка лица, а у сунцу одбљескују се ишаране ђечерме.
Узми брате, па иди! Маркове очи засјаше, и маши се ђердана. — Ето, — вели — свеједно, био код мене или код тебе... а немој, брате, до свете Кате, дуго је већ нека стоји до
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
невјесто Јадрана, Покривена небом кô од плаве свиле, Љепша си од твоје приморкиње виле И свјетлија си од њеног ђердана. Никада се тебе нагледао не би'!
Женске, с њима што су, Грабље и виле држе; неке ведра И нејач малу. Већ чујем ђердана Звекет и видим трескају се њедра... Ево све дружбе!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бесјеђеху, ал' пошета госпођа Милица, лако шета по царском дивану, — на њојзи је до девет ћемера, испод грла до девет ђердана, а на глави девет перишана, поврх тога круна позлаћена, а у њојзи три камена драга: сјаје ноћом како дањом сунце; па
узведену златом, а на ноге гаће сандалије, а на плећи три кавада жута, а по њима три ћемера златна, око грла три ситна ђердана и четврту мрежу од бисера, а на ноге местве и папуче, па су местве златом шиковане, а папуче сребром потковане.
Од свију је и већа и љепша, љепотом је коло зачинила, а висином коло надвисила; стоји звека на врату ђердана, стоји шкрипа гаћа од сандала.
Пак се Јанко маши у доламу, те извади три дробна ђердана, два од злата, трећи од бисера, па их даје Алибеговици: „Снахо моја, Алибеговице, одавно те мојом снахом зовем, а
Алибеговици: „Снахо моја, Алибеговице, одавно те мојом снахом зовем, а нисам те јоште даривао; на част теби три златна ђердана!