Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 337) — Из једног дрвета икона и лопата (бива). (Вук, бр. 1620) — Нијемом ђетету ни мајка не може помоћи. (Вук, бр. 3662) — Не ваља (прије) лећети докле крила не нарасту. (Вук, бр.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда чоек помисли у себи: „Баш сам права будала! Ја, матор чоек, па сам дошао ђетету да ме свјетује како ћу се женити“, па се врати натраг и отиде оном старцу да га пита коме га је послао по свјет!
Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: „Ваљда је у свакој воденици ћосо“ — па спрти своју торбу с леђа и стане да меље с ћосом.
“ па рече ћосу: — Хајде де! Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече да доноси воду у прегрштима.
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: — Знаш, синко шта је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ хајде да лажемо, па који кога надлаже
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане, да меље с ћосом.
“ Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече, да доноси воду у прегрштима. Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало по мало док
Кад се погача испече и изваде је из ватре, па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко! што је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ ајде да лажемо, па који кога надлаже, онај
Онда човек помисли у себи: „Баш сам права будала! ја матор човек, па сам дошао ђетету, да ме свјетује, како ћу се женити;“ па се врати на траг, и отиде оном старцу, да га пита, коме га је послао по свјет!
” Они наврте на ражањ срце и главу и даду једноме ђетету да обрће. Они се чоек забави у разговору с осталом кутњом чељади, а ђечица около онога печења скупе се и приђе него се
Онда чоек помисли у себи: „Баш сам права будала! ја матор чоек, па сам дошао ђетету да ме свјетује како ћу се женити;” па се врати натраг, и отиде оном старцу да га пита коме га је послао по свјет!
Кад се већ ђетету досади онда помисли у себи: ваља да је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане да меље с ћосом.
” Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече да доноси воду у прегрштима. Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало помало док се
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: „Знаш, синко, шта је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ хајде да лажемо, па који кога надлаже онај
роди вучица вука, свему свијету на знање а ђетету на здравље.“ Обесели се отац и хоћаше у пут да се дијете крсти бојећи се смрти, али му не даде пророчица говорећи:
и теке што зинула бјеше да га прождере, засја се они драги камен, те она да види шта је, кад ли — види и они запис ђетету на прсима, па се устегне на се, и ухвати дијете у чељусти те шњиме очиној кући.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се већ ђетету досади, онда помисли у себи: ваљда је у свакој воденици ћосо; па спрти своју торбу с леђа и остане да меље с ћосом.
Ћосо устане, па разгрне ђетиње брашно у мучњаку, а ђетету рече да доноси воду у прегрштима. Дијете стане доносити воду, и ћосо почне помало закувавати; тако мало по мало док се
Кад се погача испече и изваде је из ватре па прислоне уза зид, онда ћосо рече ђетету: — Знаш, синко, шта је? Ову погачу ако подијелимо, нема ни мени ни теби, већ хајде да лажемо, па који кога надлаже,
Па пође к ђетету у тамницу и упита га: — Зашто ми, дијете, одговори ономадне да не знаш ђе идеш? А он цару: — Видиш и сам да нијесам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Он пресуђује да царство остане Урошу, јер „ђетету је од кољена царство“, другим речима: јер је то јемство да се држава неће распасти.
И тако је у град па доносе чедо у кол'јевци, те га доји за неђељу дана; по неђељи изгубила гласа, ал' ђетету онђе иде рана: дојише га за годину дана.
— већ с' о туђе отимате царство? Видите ли, бог вас не видио! Књига каже: на Урошу царство! Од оца је остануло сину, ђетету је од кољена царство; њему царство царе наручио на самрти, кад је починио“.
колико је хтео да поступи по правди. Не била ти моја рама клета, тј. не било ти клето млеко којим сам те дојила. Ђетету је од кољена царство, тј. дете наслеђује царство по рођењу.