Употреба речи ђетињи у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Донеси, Вуко, два јатагана с оружнице! — Нека те, ђаволе ђетињи! — викну стари Мргуд! — Зар на Божић с новијем братом да се сијечете!? Сви прснуше у смијех.

То је будило већину домаћих, дјецу пошљедњу; сви се крстијаху, а многи одмахнуше главом, рекавши: „ђаво ђетињи!“ Клепање затече владику будна: на први куцањ он устаде, одмакну резу на вратима и опет леже.

Хоће граф у чету! Хоће да се у пјесмама помиње! — И хоће, занаго, тај ђаво ђетињи! свети владико! — прихвати Мргуд Шутов... — А да и тебе светијем зовемо, па си обидовао те путове!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

КНЕЗ ЈАНКО Не ђетињи, кукала ти мајка! Збиља ти је памет сву попила. ВУК МАНДУШИЋ Ал' је ђаво, али су мађије, али нешто теже од обоје?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности