Матавуљ, Симо - УСКОК
Зар не би љепше било да сам погинуо ове војне, но да чекам смрт у пепељаку, као баба чесова!? Је ли, ђетићу (обрте се Јанку), зар не би љепше било да се након мене прича, што ни за кога: „Војевао је сто година, па погинуо!?
Али то би дуго било! И сад, братиковићу си га мој красни и ђетићу мој лијепи, за ове тридесет и три или и четири године, откад се овај владика завладичио, осим овијех пошљедњијех
Одједном стари Мргуд Шутов запита ускока: — Је ли, мој лијепи ђетићу, ти си од добре куће? Јанко, или што бјеше замишљен, или што не разумједе, окрете се Крцуну.
— Дакле, ти збиља мислиш да би то могло бити, то, да се ја оженим!? — пита Јанко смијући се. — Зашто не, ђетићу? Како не? Нијеси калуђер, хвала богу!
— рече владика очевидно за себе. — Али на коњу, да бог сачува! — дода онај што је гуслао. — Е, мој ђетићу, ономе што је на коњу ласно је и сићи! — рече ђакон. Владика устаде, а за њим сви.
И онда да речеш пошљедњу ријеч!“ „Валај, рекох му, част твоме ђетићу, али ја сам рекао пошљедњу ријеч, а о тој работи већ не троши ријечи, а наше куће, ако хоћеш, могу живјети у љубави
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Има ли он својих људи, који би га светили? — Дубоке су оне књиге што их он чати, мој ђетићу, а његове рачуне нико не преброја!... Ко га зна!... Али ми да гледамо засад... куд ћемо и како ћемо.