Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Рисну) (Вук, бр. 938) — Код дјеце плач и смеј у једној торби стоје. (ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 198) — Ђеца, будале и пијани правду говоре. (Вук, бр. 1255) — Пијанца и дијете бог чува. (Вук, бр. 4245) — Дјеца су сухи град.
чист, само без кише — бије. У Дубровнику) (Вук, бр. 939) — Ђеца се чуде свачему, а људи ничему. (Вук, бр. 1256) — На дјечји труп не мећи човечију главу. (Павићевић, 1937, с.
(ЛМС, 1859, књ. 99, бр. 73) — Ђе си видио лијепу бабу и мирно дијете? (Шаулић, А., ЗНЖОЈС, 1971, с. 688) — Ђеца су као роса (ако их и има много одмах могу помријети). (Вук, Додатак, бр.
(ЛМС, 1858, књ. 98, бр. 392) — У тврда оца крадљива ђеца. (Вук, бр. 5945) — У милостне матере крастава деца. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр. 404) — У мекана оца неваљала деца.
(Вук, бр. 1207) — Бог на небу, а отац на земљи. (М. М., 1973) — Од зла оца још гора су ђеца. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 79) — Од зла оца и ђеца паликуће. (Павићевић, М., 1937, с.
(М. М., 1973) — Од зла оца још гора су ђеца. (К-Љ, НБ, 1888, бр. 79) — Од зла оца и ђеца паликуће. (Павићевић, М., 1937, с. 212) — Какво гниздо таква тица, какав отац таква дица. (Вук, бр.
(ЛМС, 1862, књ. 105, бр. 356) — По оцу се познаје син, а по мајци шћи. (Вук, бр. 4355) — Што чине ђеца? — Што виде од оца. (Вук, бр. 6363) — Добар је пример најбоља придика. (ЛМС, 1859, књ. 99, бр.
(Уобичајене синтагме у нашем језику јесу: „лудо дете“, „нејако дете“, а пословице гласе: „Ђеца су као роса“; „Деца су као шуљци“.
За разлику од одраслих, дете је, према народном искуству, радознало, немирно, нестално и непоуздано. („Ђеца се чуде свачему, а људи ничему“; „Ђе си видио лијепу бабу и мирно дијете?“ итд.
Дете се обликује по узору на родитеље, угледањем на њихово понашање. („Што чине ђеца? — Што виде од оца“; „Дјелај колац као ти и отац.“).
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад он сврши, Мргуд опази: — Валај, право имате што се спрдате! И ђеца су их сјекла! Знаш, Јанко, да је синовац владичин, Јоко Перов, посјекао двојицу тијех ускогаћа, па му данас у племену
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
човјек једнако жели и труди се да што боље научи или измисли, и да он буде паметнији од својије стари, а његова ђеца од њега; простак пак све је рад да остане као што су му и стари били, а његова ђеца као и он што је.
од својије стари, а његова ђеца од њега; простак пак све је рад да остане као што су му и стари били, а његова ђеца као и он што је.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ова твоја два сина и шћер, и покај се, што си на велику божју правду смакао своју жену а њихову матер; ово су твоја ђеца, а на мјесто њих твоја проклета матер подметнула троје мачади.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Када дођем у дом тамни, тамној мене! Шта ћу ђеци каживати, ђеци леле! Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја! Е су ђеца мила тебе, дико мила? Често плачу, споро расту, чест мој јаде! 96.
Шта ћу ђеци каживати, ђеци леле! Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја! Е су ђеца мила тебе, дико мила? Често плачу, споро расту, чест мој јаде! 96. Мој Јоване, орломане, А камо те, не било те!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— запита га оштро пошто се заустави а гледа му право у очи. — Нијесам, господине. — Дакле ниси? — Ама ни словца. И ђеца ми се, господине, посмевају, па веле: кад ћеш, чича, у школу, јес’ напунио, веле, седам година ил’ још нијеси?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ВУКОТА Што грајете, који су ви јади, а ево сте гори него ђеца! ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Полеће ни јато јаребицах, и свакоју живу ухватисмо. Стога граја стаде међу нама.
КНЕЗ БАЈКО Хајте, људи, да што послујемо, али дома хајте да идемо, да се с нама ђеца не ругају; па с Турцима како који може, а ја знадем, ђе ми шаке падне.
Ту смо грдно образ оцрнили и од Бога дио изгубили. КНЕЗ ЈАНКО Боже драги, чудна договора! Били ово ђеца пословала?
Време земно и судбина људска, два образа највише лудости, без поретка најдубља наука, сна људскога ђеца ал' очеви, — је ли ово прѝчинâ управа којој тајну постић не можемо?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Говори, жено, што ти је!“ рече Владика, обративши се њој. „Господару!“ одговори једва она... „Пропадох, ситна ми ђеца, да простиш, имам их петоро...“ „Чија си ти?“ „Сава Маркова из Добрског села, те погибе под Тројицом, ономлани...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
4. КУМ РИБА. Некаквоме чоеку умираху ђеца: нека једва крст дочекају а нека ни петнаест дана. Свуда је на пророчице ходио и на пророке књигу отварао, али ништа
ова твоја два сина и шћер, и покај се, што си на велику Божју правду смакао своју жену а њихову матер: ово су твоја ђеца, а на мјесто њих твоја проклета матер, подметнула троје мачади.
“ Слуга носећи ковчежић пустињом чу, ђе плачу ђеца, те полако отвори заклоп, кад види ово двоје ђечице као двије златне јабуке и на челима звијезде, ражали јој се, те их
и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и најјаче, побјегне, онда сва остала пашчад, и најмања и најслабија, трче за њим; тако исто и дијете кад побјегне, ђеца трче за њим.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
А бо’зна и то бих кабулио, само да ме не претвори у магаре или друго нечесово звијере, те ме ни рођена ђеца не би познала... А моја Манда, како на магарцу мрзи, још би ми неки пут и сировицом грбину нажирила...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Плану Јуже како огањ живи, викну Јуже ђеце деветоро: „Повадите ноже деветоре, на комате кују искидајте!“ Силна ђеца баба послушаше, те на своју сестру кидисаше, ал' је не да Страхинићу бане, шуревима ријеч говораше: „Шуре моје, девет
сунца чоха руменија, а на главе калпак и челенке, на јунаке меневиш-доламе, а на ноге ковче и чакшире, — нек су наша ђеца окићена, нек су наша ђеца ођевена са онијем рухом господскијем, да сватове моје зачините, да љепоте ни тог руха
главе калпак и челенке, на јунаке меневиш-доламе, а на ноге ковче и чакшире, — нек су наша ђеца окићена, нек су наша ђеца ођевена са онијем рухом господскијем, да сватове моје зачините, да љепоте ни тог руха нема, да им нема лица ни
злато, сајалију чоху порезати; не могу се довити Латини господскоме на образу лицу и господском оку јуначкоме, што су ђеца ти Подгоричани“. Пету књигу Буру оправио, и по књигам’ позвао сватове.
дозивље Кумрију робињу: „О Кумрија, моја робињице, донеси ми два дејака сина — да им дадем двије тице утве, нек се ђеца њима забављају“. Кумрија му с вриском одговара да не има ђеце ни једнога.
А да зашто? Веће ни кроза што, за хараче од ломнијех Брда, јер се брдска ђеца посилила, па не даду царевих харача, а војводе паша преварио, на тврду их вјеру домамио, турио их на дно у