Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Вук, 1250) — Деца су сиромаху живо благо. (М. М., 1973) — Боље умријети без ђеце него по смрти оставити зле синове. (М. М., 1973) — Без деце — без руку. — Највећа је срећа у колијевци. (М. М.
(М. М., 1973) Б. РАЗВОЈ ЛИЧНОСТИ Идеја развоја — Из драче ружа се рађа. (Вук, бр. 1605) — Од ђеце људи бивају. (Вук, бр. 3954) — Од плашљива ждребета много пута добар коњ изиђе. (Вук, бр.
ова народна — Вукова пословица: „Од ђеце људи бивају“. Развој је нешто више од раста, од пуког гомилања квантитативних промена јер подразумева квалитативне
идеју развоја детета и важности раног развоја која посТоји у народу (Из драче се ружа рађа; Младо се дрво савија; Од ђеце људи бивају). Трећи део истраживања посвећен је положају детета и социјализацији у патријархалној култури.
Из драча се ружа рађа (На колючем кусте вырастает роза); Младо се дрво савија (Молодое деревце легко гнется); Од ђеце људи бивају (Из детей мужчины вырастают).
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све, што се могло продати или заложити, заложио сам или продао; сад не знам шта ћу чинити са женом и троје нејаке ђеце. Зимно доба, а дрва нема, леба нема...« Тек када је 1826.
»Ја сам сад у највећем очајанију, писао је он у Земуну у пролеће 1832: овака гоњенија, на врату жена и четворо ђеце, а сувише слабо здравље и сиромаштво!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
А кад јој свекрва то види, подстави троје мачади, а оно троје ђеце затвори у један сандук, пак нареди слузи да га баци у најближу ријеку.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама јес' чуо, Марко, и ви људи! Човек сам, што 'но кажу у годинама и, да простиш, изродио сам доста ђеце, па нећете ми замјерити што ви кажем.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Главе братске познат нећеш, нама празно! ере су их нагрдили, невјерници! Куд ће твоја млада љуба, куку њојзи! двоје ђеце твоје лудо, сирочади? Што ће јадни ђед ти Бајко, мој Батрићу, који те је одњивио? тешко њему!
СЕРДАР ЈАНКО Је ли му се кућа ископала? ВУК ТОМАНОВИЋ Не, сердаре; али што за фајду? Остало је двоје ђеце мушко, једно другом воде дат не може; и згодна су кâ двије јабуке. Него ко ће ђецу дочекати?
Двадест их је досада казала, и сама је себе обличила; на њих више но педесет главах што су оне свакоју изјеле, а све ђеце која су помрла и момчади тê пушка убила.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Тек што уљезе у кућу, ђечица скоче око њега онако гладни и кажу му да је тица снијела два јаја, и једно од ђеце рече му да пође у пазар ова два јаја да прода, и што од њих ухвати да им за оно круха купи.
31. ЧУДНОВАТА ДЛАКА. Био је један чоек, много сиромах и пунан ђеце тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их једно јутро побије да не гледа јада ђе му од глади
А кад јој свекрва то види, подстави троје мачади, а оно троје ђеце затвори у један сандук, пак нареди слузи, да га баци у најближу ријеку.
одговори: „Родиће ти заједно сина и шћер са златнијема звијездама на челу, него пази добро, да ти се од ње и од двоје ђеце што не догоди.
по том роди му жена наједанак сина и шћер са златнијема звијездама на челима, али матер његова на мјесто ово двоје ђеце подметне двоје мало штенади а ђецу од матере сакрије, | затвори их у један ковчежић и добро запечативши да их једној
Оно двоје ђеце играјући се један дан по једној ливади прикаже им се један младић у бијелијем хаљинама са златнијем крилима — а ово је
Питали Краљевића Марка, како је постао јунак, а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда сва остала пашчад и најмања и најслабија трче за њим;
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
се питателним соком из ње сисе голе и прелесне, матер штедру запитивâ смјело рад чеса је творац сатворио: ради л' ђеце своје многобројне? али ђецу за ње удовољства? ал' обоје једно рад другога?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЧУДНОВАТА ДЛАКА Био је један чоек, много сиромах и пунан ђеце, тако да их никако хранити није могао, и више пута се канио да их једно јутро побије да не гледа јада ђе му од глади
МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО Питали Краљевића Марка како је постао јунак, а он одговорио да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето, макар било највеће и најјаче, побјегне, онда сва остала пашчад, и најмања и најслабија, трче за
— А да кад је тако, право да ти кажем кад си ме нашим часним крстом заклео, да сам волији с главом дома код ђеце и моје, да опростиш, жене живјети него у вашем рају без главе.
Између ове ђеце један му ђак запне за око, па га устави и упита шта учи. Кад му малиша показа шта учи, цар бијаше задовољан са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Молим ти се, и љубим ти руку, да даш мене ђеце деветоро, ђецу твоју, а шуреве моје, да ја, тасте, у Косово пођем. да потражим душманина мога, а царева грдна хаинина.
Што ми ђеце иштеш деветоро, да ми ђецу водиш у Косово, у Косово, да их кољу Турци, немој, зете, више проговарат, — не дам ђеце
ми ђеце иштеш деветоро, да ми ђецу водиш у Косово, у Косово, да их кољу Турци, немој, зете, више проговарат, — не дам ђеце водит у Косово, макар шћери нигда не видио! Мио зете, дели-Страхин-бане, рашта си се тако раздертио?
Плану Јуже како огањ живи, викну Јуже ђеце деветоро: „Повадите ноже деветоре, на комате кују искидајте!“ Силна ђеца баба послушаше, те на своју сестру
Годомина, сретоше га дв'је госпође младе: једно љуба Бијелић-војводе, а друго је Златокосић-Павла; носе младе двоје ђеце лудо.
Крсти нама двоје ђеце лудо, па ти иди Смедереву граду, тамо су ни наши господари: Бијелићу и Златокосићу, у таваници госпође Јерине, па их
Ал' говори Облак Радосаве: „Чујете л' ме, двије моје куме! Ви узмите двоје ђеце лудо, па идите двору бијеломе а ја одох Смедереву граду молити се Ђурђу и Јерини нека пусте ваше господаре из тавнице,
биде тамо, каква мука у весељу твоме, јал’ погинем, јал’ допаднем рана, чекај, ујо, онда јаде грдне; ел ја водим ђеце под барјаке породице љута Црногорца, под барјаке ђеце пет стотина: ђе јаокнем, сви ће јаокнути; ђе погинем, сви ће
јал’ допаднем рана, чекај, ујо, онда јаде грдне; ел ја водим ђеце под барјаке породице љута Црногорца, под барјаке ђеце пет стотина: ђе јаокнем, сви ће јаокнути; ђе погинем, сви ће погинути.
ујела те гуја!“ „Није. госпо, мене, веће тебе; мене једна, а тебе четири: нема нама ђеце ни једнога!“ У то доба бан из лова дође, и донесе двије утве тице, двије тице утве златокриле, па дозивље Кумрију
Кумрија му с вриском одговара да не има ђеце ни једнога. Кад то чуо бане Задранине, он говори Кумрији робињи: „Је л’ ко данас двору долазио?
Па он брже ситну књигу пише, те је шаље Анђелићу Вуку: „Богом брате, Анђелићу Вуче, немој мени ђеце поморити, поморити и глади и жеђу; пустићу ти брата Милутина“.