Сремац, Стеван - ПРОЗА
— рече и показа прасећу главу — да ме олижеш, прико! Ама, ако је за инат, за зло, е, хе, и ту сам ти ђида, прико. Е, не дам, прико, ја, па то ти је. Ја сам ти од арнаутске сорте... мој дед је петнаест...
Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац. Чарале ми оплете и подштрикава. Да видиш само! Овако што само овај ђида носи.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Има већ ђида за то место, — рече и стаде се ударати у прса Жика, који је, као што видите, аспирирао на то пандурско место.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Господо, — представи ме он расејано, после поздрава — ово је мој побратим, ово је човек, сила, ђи... ђида. А мени показујући своје друштво: — Ово су моји пријатељи.
— Сећаш ли се онога из Светога писма: добар рат ратовах, трку сврших, вјеру одржах... Јест, ваљао је некад овај ђида, одужио се, али га задеси једна само несрећа: не умре на време.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
вукарни — сиромашни вурсат (фурсат) — самовоља, осионост газија — јунак гердан — ђердан, огрлица герз — момак; ђида, делија гигијати — подврискивати гра (грах) — пасуљ грахораст — зеленкастосив граша — старински револвер