Употреба речи ђиде у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

За мене ради свакога дана крилата војска Џивџана хана.“ Дивима леђа од страха бриде. „Чујеш ли само страшнога ђиде!“ Брко се јежи, ал ипак тражи: „Па чим се храниш, делијо, кажи?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Ето, заврши Мића приповедање, по то сам купио, по то вам и продајем. — Е, јесу били ђиде! — рече Жика »дописник«. — Јесу, вала! — прихватише неколико њих. — А-ја! — рече скуп цео.

— Јесу, вала! — прихватише неколико њих. — А-ја! — рече скуп цео. — Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде!

— прихватише неколико њих. — А-ја! — рече скуп цео. — Ама нема разговора да су они ђиде; били и остају ђиде! — умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара

— Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. — ’Оћемо вала! — рекоше многи. — Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности