Употреба речи ђидо у књижевним делима


Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

У сарадњи са Драгомиром Брзаком написао је позоришни комад из народног живота (»слику из сеоског живота«) Ђидо (1892). Тај комад, нарочито због лепих песама, имао је велики успех у свима српским и хрватским крајевима; 1908.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ч'а Милош се саже к мени, па ми шану: — Над'о сам се; вортала га је читаву годину, ал' је они ђидо укеба. — Шта, зар су се одавно погађали? — Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Па ти му они лепо донеше калем и ’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

За тренут ока умукоше и цигани и свирала, а у Ђуричиној руци севну нож. — Ха, ђидо, зар с леђа! — подвикну младић исколачених очију и бледа лица, па јурну на Сретена, који стајаше блед и непомичан као

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности