Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
пусти, па стане пред њега и рај отшкрине, а старац упази своје старе лаће што је још негда дао просјаку, па на лакат ђик у рај, па сједе на своје лаће.
— лађа ђердек — ложница ђерђев, ђерђеф — дрвена спарава у коју се, као у оквир ставља платно на коме се везе ђик — скочи ђунделук — плата ејвалај — е хвала, браво емер — заповест екмешчија — пекар ефендум — господине жбан —