Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ту је Карађорђе; љутит, слабо с којим говори, све ћути. Док му нешто писар његов, ваљда је скривио — он ђипи, пак ти мога Стеву батином, батином; нико не сме да се прикучи, да моли, а од њега се не отима.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
« па зашиче опет. Зва она, зва, аја, неће да устане! Повуче га најпосле за ногу. Ђипи он као бесан, збаци са себе поњаву, те јој смакну конђу и рашчупери је сву — колико је лупи оном поњавчином, па се
Па човек од тешка дерта оставио и кућу и све, хоће у свет. — А што си, море, луд! — ђипи Ћебо окренувши се Страхињи. — Ако тебе само девојка хоће, нађи људе, па је одведи!
На један мах — ду, ду, ду! на вратима; лупа неко горопадно. Господин министар ђипи с кревета, протрља мало очи, па викну: — Ко је? — Ја сам. — Ко си ти? — Жандар.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Фрајлица ђипи и изиђе напоље. Чекмеџијић остане сам. Чуди се, диви се, не зна шта је фрајлици да га тако остави. Уђе у другу собу
Никога нема. Куцну на собна врата, нико се не одзива. Чика-Гавра отвори врата да види има ли кога у соби. Марта ђипи са канабета. — Добро јутро, фрајлице! — поздрави Чекмеџијић.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
“ Како што изгуби, ђипи, пак опет седне, тако да смо ми околостојећи непрестано мислили, сад ће изданути... Но шта сте ви, господична.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
А моја кумача и Ната Мишина пући ће од једа. (ђипи, па подскакује.) Благо мени, благо мени! (Одлази.) УГЛЕД 4. (Друга соба) МАТИ И ДЕВОЈЧИНА ТЕТКА ТЕТКА (гледа у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XXВИИ Сад од земље бесно ђипи, К небу страшне очи ита, Диже руку, зуби шкрипи, Ох, да јада страовита. Дркће страшна, дркћу уста, Ал' из њи се
Горе устај, ко још јунак дрема, Нек' се војска на душмана спрема!“ Глас тај оде, све на ноге ђипи, Цели око у часак ускипи: Тај приања коњу и колану, Тај огледа мача и шешану, Тај скраћује, тај попушта стремен,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Боме ћеш нашима доље потпрашити турове! Хаубица тресну и по други пут. Хусо поново ђипи. — Ачкосум! Ејвала ти гласу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И ко зна докле би то тако трајало, да Јован одједном не ђипи, нагну се над земљом и ослушну; па кад чу како вода издалека долази, оно њено милење, тих жубор, баци од радости
Одједном паде ничице костима. — Като... зар ово ја теби, ја?... — Станојо! — дрекнух уплашено. — А? — Ђипи он и погледа ме страшно; али кад виде ко сам брзо се прибра, узе будак и отпоче да копа, шанув: — Ти си, Миле!
Уто се пред вратима чуше лаки, велики кораци. Мајка му ђипи. — Отац ти! — рече она Мити и пође вратима да их отвори. И, заиста, то му беше отац, ч’а Јован. Уђе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда баба полагано узме девојчину плетеницу, која је висила низ кревет, па је одсече, а девојка одмах ђипи с кревета, створи се пауница па полети, а остале паунице с јабуке за њом, и тако их нестане.
Онда ђипи и царев син, па повиче: — Шта је то? Кад тамо, али баба под креветом, он зграби бабу, па је извуче испод кревета и
У неко доба пробуди се Ћосина жена па почне звати: — Ћосо, Ћосо, устани море, Угурсуз је заспао. Ћоса ђипи, дохвати секиру, па у ону кладу тант, тант, па у оном страху брже дижи бабу и жену и децу, па напоље, запрече врата,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА (врти главом): Ко би ти најпре смео ући с папучама? (Седне на канапе, па ђипи.) Куку, шта је ово? ЉУБА: Шта, мајка? СТАНИЈА: Што ме нешто из миндерлука удари?
Него чувај, да се не опечеш. (Намигује на Пијаду.) СТАНИЈА (узме кашиком, дува, но кад метне у уста, ђипи и увати се руком). ЉУБА: Шта је мајка? — Шта ти је? СТАНИЈА: Еј, црна кјерко, што ме уби? ЉУБА: Али шта је?
АНИЦА: Господине, шта имате ви са мном? АДВОКАТ: У присуствију моме то не иде, разумете ли? (Диже је горе.) ФЕМА (ђипи): Ха, изела те трпија! (Тресне Аницу доле.) АДВОКАТ: Фема је свалила. Анімуѕ інтер аморем ет ирам ваціллат.
АНИЦА (снажно повуче Фему, тако да обадве падну преко адвоката). АДВОКАТ: Пуштајте, пуштајте, удависте ме! ФЕМА (ђипи горе, да боље Аницу дочепа). АДВОКАТ (се искобеља): Малеферіатае! (Почне ји штапом макљати. Оне се распусте).
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Пело, ти ваљда чекаш повојницу? (Дрма је појако.) Море, ти! СУЛТАНА (обучена у Пелиним аљинама, ђипи): Триста га врага однело! СРЕТА: Спавај јошт, бубо женска, оћеш да ти најмим слуге да те буду, је ли?
(Напије се ракије, пак се потом стресе.) СРЕТА: Је л’ да је боље него кафа? Пак ћеш данас опрати и собу. СУЛТАНА (ђипи): Шта?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: О, молим, Лидија је само ћутећи потврдила да Лаузуса љуби; тако исто и ја љубим. АЛЕКСА (ђипи горе и увати је за руку): Ви мене љубите? О, бози, помозите ми да моја чувства изразим. (Пољуби је у руку.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поскочи Жућа, повика: „Људи, гледајте млина, ево се буди!“ И Тоша ђипи из лога уска: „Чујеш ли воду, по точку пљуска!“ А деда скочи, весео, млад: „Устајте, момци, почиње рад!
“ Ево ти лава, разјапи уста, а и вук скочи брже, прену се чича, на ноге ђипи — па се иза сна трже! Уместо вука и страшног лава, над њим се бечи — Винкова крава . . . . . . . . . . . .
“ Делија мачак на ноге скочи, заврти репом, заигра брком, на врата ђипи, а за њим Жућа из петних жила, најбржим трком. „Нека слава прати заставу нашу! Платиће рибе јутрошњу пашу!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не чује: — Ћути! Ко зна зашта долази!
Овај, кад се освести, ђипи унезверено. — Ја, газда, ја... — Можеш ли? — доброћудно га поче питати ефенди Мита. — Како си? Имаш ли ракије?
Цигани до неба извијали су зурлама. Марко им је бацао читаву кесу новаца. Одједном он ђипи и позва је. — Софке, чедо, хајде... Није знала куда ће с њом, али ипак пође.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
зачуђен, ваљда, што наста та необична тишина, измиље, погледа по чељади, обрну се у ковитлац два-три пута, па одједном ђипи на кревет, на ноге Јанкове.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда баба полагано узме девојчину плетеницу, која је висила низ кревет, па је осече, а девојка одмах ђипи с кревета, створи се пауница па полети, а остале паунице с јабуке за њом, и тако их нестане.
Онда ђипи и царев син па повиче: „Шта је то?” Кад тамо, али баба под креветом, он зграби бабу па је извуче испод кревета и сутрад
Он премећући длаке по глави као да је биште, једва нађе ону длаку црљену, па је одвоји од друге косе, изгули је, ђипи јој са скута па бјежи натраг што боље може. Она се досјети па сустопице трком за њим.
Кад цару однесу млеко, и он га промеша кашиком, нађе прстен, те ђипи одмах и повиче: „Дајте овамо кувара!“ Кувар се сиромах препадне, да није од пепељуге длака упала, па као мртав дође
Кад царски син чује за пепељугу, ђипи па отрчи к њојзи, раздере на њој мишје хаљине и натера је да обуче оне златне, па је одведе оцу и матери, те се лепо
“ Кад муж види да ништа не помаже, он дигне заклопац и рече: „Устај! твој је предњак, нека те ђаво носи!“ Онда жена ђипи онако с покровом, па стаде трчати за светом и викати: „Станте, народе, мој је предњак! мој је предњак!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
газда Срећко врпољи, и звера нешто око себе, па све више и немирније, као изван себе, и прикупља се, као спрема се да ђипи, да полети, да шчепа, да сможди.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: — Јаој, кукавац, ђе погибох! Не, кумим те Богом...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Онда баба полагано узме девојчину плетеницу, која је висила низ кревет, па је осече, а девојка одмах ђипи с кревета, створи се пауница па полети, а остале паунице с јабуке за њом, и тако их нестане.
Онда ђипи и царев син па повиче: — Шта је то? Кад тамо, али баба под креветом. Он зграби бабу па је извуче испод кревета и сутр
Он, премећући длаке по глави као да је биште, једва нађе ону длаку црљену, па је одвоји од друге косе, изгули је, ђипи јој са скута, па бјежи натраг што боље може. Она се досјети, па сустопице трком за њим.
Раја већ је знао што ће му се догодити, па рећи ће: — Сад ти вјерујем. Док Турчин налеће с коњем, а раја ђипи са стране од пута, па иза једнога камена натеже малу пушку говорећи Турчину: — Пролази, потурице, док ти нијесу
Кад муж види да ништа не помаже, он дигне заклопац и рече: — Устај, твој је предњак, нека те ђаво носи! Онда жена ђипи онако с покровом, па стаде трчати за светом и викати: — Стан̓те, народе, мој је предњак, мој је предњак, мој је
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Стресе се.) АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Ју! Забога! (Треска се на столици.) АНЧА: Мајсторице, вами је зло? ФЕМА (ђипи): Та, скоте женски, што си ти, та докле ћеш ме јести? Каква сам ти ја мајсторица, ваљда ти чиним опанке?
Крмачо једна, обезобразила си се као вашка! САРА: Фидон! Овај је гори грубијан него први. ФЕМА (ђипи): Та ја нећу ово у мојој кући трпити. Ко си ти, шта тражиш ти овде? Марш из моје собе, хинауз, марш, апорт!
ЕВИЦА: А, то је код мене у бурмутици. Чекај, сад ћу ти донети. (Отиде.) ВАСИЛИЈЕ (ђипи): Шта, код тебе је, и ја сам те тако осрамотио! Ах, Васо, шта учини! Како ћеш јој у очи погледати?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И зато морам готово целу ноћ испод њега то камење полако да извлачим и склањам, да не би — кад, по обичају, ђипи и почне (тобож се упалио!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Роман мајсторски забоде у њу пчиоду, окренувши вр’ горе, тако да кад сирота бака бона фіде седне, страшно ожежена ђипи и почне јаукати. То је за Романа било мед, и што је већи био, то су његова дела већа била.
« Ово је за Романа био глас анђела, и не чекајући да се свештеник по обичају заплаче, ђипи на ноге, отиде у шталу и апострофирајући коња, обзнани му да ће заједно путовати.
Он не узможе даље трпити нападеније вооружани; тргне се из сна, ђипи, и — око себе види мложество мајмуна, који се између себе играју, зврцајући га малим грудвицама.
Чека пет минута, њега нема, чека сат, њега нема, сунце се роди, њега нема. Шта наопако да не буде? — Она ђипи и почне викати, даље пође и почне викати, на другу страну пође и почне викати, всује, њега нема, ни њега ни коња.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Овамо, вештице, овамо коске старе да ти растресем. Утрчи Марко. МАРКО (уплашено): Газда, хаџија стари! СТОЈАН (ђипи уплашено): Отац! Шта ћу му ја? (Полази капији, да је затвори.) САЛЧЕ (зауставља га): Не, синко, отац ти је!
СТОЈАН (гневно): Иди! СТАНА Бато! СТОЈАН Иди! СТАНА одлази плачући. СТОЈАН (ђипи): Циганка! Ја њу толико волео, а она?... Циганка! Ко да више!... Улази Ката. КАТА (прилази Стојану): Сине, болан си?
— не удате. Свадба, новац, све ћу ја да дам. (Разјарено): Нећу више за њу да чујем! Одмах! САЛЧЕ (ђипи пренеражена, пада пред Арсу): Не то, газдо... АРСА (разјарен): У Бању, за Асана!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Зло си легô, а горе устао! Какво чудо на шатору твоме!“ Ђипи Јанко на ноге јуначке, па он узе ту злаћену стрелу, па он мисли, на једно се смисли: „Зашт' да стрељам сивога
“ А кад Ђурађ саслушао речи, проли сузе низ јуначко лице, пак он ђипи на ноге јуначке, пак припаса мача зеленога, пак он брже на чаире трчи, те увати стару бедевију, — нејма каде да седлом
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Дрекавац! — дрекну пољар и тако луђачки ђипи како никад у животу ђипио није, дограби се рукама за ивицу јаме и попут зеца искочи напоље и даде се у дивље бјекство.
— Еј, чујеш ли ти оно?! — престрашено ђипи Мачак. — Ехеј ви тамо, дижите увис ову димчину! — закрекета некаква љутита старачка гласина.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тим часом он ђипи, лати своје копје, у персијској земљи насред табора хакну Јулијана с копјем у прси, — пронузи га. И лак таки натраг