Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
зуцну -куцну, каза - смаза, краљу — праљу, доба - гроба, принцеза — реза, воде — оде, збрци — брци, дремао— спремао, ђипио —згипио, страже — каже, телефонира — слонира, створила — горила, слутили — заљутили, Петар - тапетар , ветар — метар,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пандури поизлеташе, како се који нашао у то време: неко босоног, неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ПРАШУМА У прашуми У тој збрци Нестали су лаву брци Док је мало дремао Док се за лов спремао Пре но што је ђипио Неко му их здипио Како бруку да сакрије Ћосаво му лице Свима прича да се брије Код шашавог брице Па му као
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Дрекавац! — дрекну пољар и тако луђачки ђипи како никад у животу ђипио није, дограби се рукама за ивицу јаме и попут зеца искочи напоље и даде се у дивље бјекство.