Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Таман они седоше да ручају, али враг, или ђаво, донесе две бабе из Подгорја. Ђипише питати откуда иду и чују ли гдегоде за какве ̓ајдуке и јесу ли виделе какву војску.
” Онда ти двојица ђипише, свезаше бабе за шљиве, загрнуше зубуну, па голим ножевима пљостимке, одсекоше и од шљива гране: „Казуј, баба, шта сте
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја толико потрошио... — дере се Пупавац још жешће... — а ви ме за нос вучете... Савка и мати јој ђипише поплашене са столице. — Вуците тога напоље! — викну Никола на слуге. — Мене напоље? Срам вас било...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Свирка се прекиде, прекиде се и игра. Сви попадаше од умора, па онда ђипише: роде и чапље од страха одлетеше далеко, гуштери шмугнуше у рупе, жабе поскакаше у воду бојећи се да се не понови с
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он је. Он!“ „Ко то?“ „Ама гледајте!“ рече ђакон казујући руком пут прозора. Сви ђипише, јер се на лицу ђаконовом читало заиста велико чуђење. „Игуман! игуман!
Мишан се одмах диже. „Стани да још нешто чујеш! Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Али без душе, мртви. Мало почас, опет изнова духну на њих врућ ветар и тим часом сви оживеше, те здрави и читави ђипише на ноге. Учини се голем табор од оних људи.
Ником ни говорити за њега к себи не припушта. Што ће они да чине, подбодоше сав народ за то. И послуша их народ! Ђипише мало и велико, сви удундар са женами и с децом, једни углас вичући око цара молећи га, а други загнаше се и преотеше