Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Само се Веља нипошто није хтео примити кумства, ни чути за ту свадбу, те окумише председника Ђокића. Веља још горко прекори Аксу што се примио часништва. — Шта ћу, знате!...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Сви се згледаше, јер нису знали да је уцена повишена. Капетан продужи: — Има ли који из војске? Показаше му Ђокића и Љубишу. Он их погледа пажљиво, па се окрете Ђокићу: — Да ми је оваквих неколико, не бих ја кретао толика села.
Нико се и не сећа Ђокића, већ сваки вели у себи: »Сад ће... Сад ће!« Наједаред учини ми се да загрме крај мене гром. Изненади ме снажан, јасан