Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Алда, Ђордано Бруно, Аздрубале, Танкреди. Убога дјеца, слинава, рахитична, големих ошишаних глава, гацала су по малом каменитом двори
Човјек је добијао осјећај да се у кући, на толик звекет, све што гамиже и плази повукло у рупе и усукало душу у се. Ђордано Бруно, најстарији од мушке дјеце, у кога је Егидио полагао много нада (а мислим да су у његовом протестном имену имали
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
технички и научни, исписани тајанственим словима у његовим прибелешкама, осташе непознати и неупотребљени, а Ђордано Бруно, који је стао уз Коперника и учио да и ван наше Земље има живота, изгуби свој властити на ломачи.