Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И није се преварио. Удари коњица турска... Страшна је коњица њихова. Све на хату, сваки засукао рукаве и држи оштру ђорду у рукама, а све јунак биран и одабран, крвавога ока и погледа. Јуре ка шанцу као бесни.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
за ђевојком, па помислих, стара моја мајко, боље ми је погинути овђе но срамотно дома долазити; па потегох даровницу ђорду, њом ударих Белил-агу страга по рамену и по десној руци, а зажмурих очи обадвије, да не виђу кад ћу погинути.
био је само онај „који може стићи и утећи, на тијесну мјесту причекати, за рањена прихватити друга, И на оштру ударити ђорду, коме није жао погинути“.
Кад допаде од Задра Тодоре, на Алила ршум учинио; Алил баци оковану ђорду, Тодор му је савезао руке, па он дође те говори Мују: „Чујеш ли ме, са Кладуше Мујо!
“ Оде Туре у кулу бијелу, те довати коња дебелога, и у руку оковану ђорду, и уза њу пет стотин’ дуката: „На то тебе, царева делијо, те ме немој ка цару водити“.