Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Мемед-ага Фочић частио се код свог брата и по лову ишао, но кад чује да Црнога Ђорђа нису послани Турци могли погубити, него је побегао, уплаши се Фочић и не смеде преко ваљевске нахије проћи, куд су се
Међутим пукне глас за Црнога Ђорђа, да је баш у нашу Себичну Недељу са дружином дошао и запалио турски хан у Орашцу и почео кавгу с Турцима, и туче где и
Запитам лајтнанта, откад је он на кордону јесу ли каква писма од Црног Ђорђа или кога другога на когагоде прешла? Он каже: „Како се чуло, Црни Ђорђе и ви да купите војске, одма сам ја дошао на
Ја онда рекнем: „Кад ме ви, господине, тако советујете и слободите, и кад није ниједно досад прешло писмо од Црнога Ђорђа, ја би̓ написао како било да било, но ја немам овде ни дивита, ни пера, ни ̓артије”.
Како ја та писма примим, узмем 18 момака и пођем да нађем Црног Ђорђа, да му писма прочитам и да се договоримо, да се не би усудио когод предати и да један план имамо, по ком ћемо војевати
Ја кажем, да ја морам те морам Црнога Ђорђа наћи. „Али, вели кнез Сима, „ти не знаш путова пак можеш у Турке упасти, а тамо куд ти идеш има Турака.
Црни Ђорђе са оно момака тукући се с муком у планину измакне, а Кучук Алија уграби црвени ћурак Црнога Ђорђа, однесе у Крагујевац и каже: „Рајо, ја сам Црнога Ђорђа погубио, и ево му ћурка”.
у планину измакне, а Кучук Алија уграби црвени ћурак Црнога Ђорђа, однесе у Крагујевац и каже: „Рајо, ја сам Црнога Ђорђа погубио, и ево му ћурка”.
Међутим дође мени писмо од Црнога Ђорђа, да остане дођем у овај и овај дан у Остружницу. Стриц располагајући. Ја таки одем у Остружницу.
А Антоније Пљакић, као што сам му уз пут казао, стане с дугом пушком иза Црнога Ђорђа, а био је личан и обучен у најлепшим хаљинама. Пита генерал Ђенеј зашто се бијемо с Турцима.
” Накупи 10, 15 ли бескућаца, удари у Грабовац ваљевски, по̓ара један дућан робе некога Ђорђа Маџара и однесе; и тако све узгред зулум је чинио до Мачве; по Мачви, ̓ода и истражује где што турско да нађе.
Млого пута био је опомињат од Црнога Ђорђа и од свију да се тога прође, и на Врачар у војску дође; но бадава, он вели: „Ја границу чувам, од скеле новце за
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Шта, брате? — Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа! Јест, чича-Ђорђа. Знаш онога! Ја сам био мали. Онога што је радио с татом! Знаш?
— Шта, брате? — Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа! Јест, чича-Ђорђа. Знаш онога! Ја сам био мали. Онога што је радио с татом! Знаш?
Знаш онога! Ја сам био мали. Онога што је радио с татом! Знаш? Сад и моја мати скочи из кревета: — Ђорђа Радојловића? — Њега! Сад се морамо вратити натраг. Натраг са мном за читавих мојих двадесет година!
Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа. Ја не знам како то да вам кажем, како да опишем, али је сличност необично јака.
Све мирише на пролеће, издашност, пластичност; али то што она седи крај Ђорђа, и његов поглед и њен поглед, то ју је опет дизало високо горе у зрак идеала.
Помоћник, то јест болнички помоћник уђе. Доврага! Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! Наопако! Да нисам — љубоморан? — Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не!
и његов помоћник: али је мени било исувише јасно да је мишљење Јоцино и његовог помоћника требало да буде повољно, не Ђорђа, него његове 'ћери ради. Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. Па и помоћник се изгуби.
Јер она је утеха и живот! Ето. Ја тако волим чича-Ђорђа и тужим за њим, ја видим, ја поимам, ја осећам сву његову несрећу, и сâм сам несрећан и безутешан.
Из Јоцина говора једва сам разабрао ове значајне речи: Да се код Ђорђа суши нерв од ока. Да је болест неизлечива, да сад још нешто јадно и назире, али да ће за кратко време вид сасвим
— Сутра, богу хвала! Сад наступи једна велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.
трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: — Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!...
” Дуго смо се тако молили. После моја мати уста, попе се на столицу па целива светог Ђорђа. И моја сестра то исто учини, а после диже и мене и Ђокицу, те и ми целивасмо.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Једна Вуковарка, каже у свом писму ово: „С тога терајте шогора Ђорђа, па да га Бог види!“ Један, из Аде, пише, и зове матер, а пошто је, у то време, била велика несташица, у Росији,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Димитрија (заштитника Солуна), црква Св. Ђорђа и Св. Софије. Да поменемо и утицај Свете Горе са њеним многобројним манастирима, сјајне грчке верске процесије
Матавуљ, Симо - УСКОК
Прима и новине. Свјетски је човјек. Бивао је у Бечу, у Петрограду, у Србији. Он је каваљер „Светога Ђорђа“. — Тако! — рече Јанко, угодно изненађен. — Ја бих могао сјутра да га походим? — Не сјутра.
“ Али одговори: — Ја мним да је у реду да отидеш и к њему; сутра ћемо се договорити. И он је каваљер „Светог Ђорђа“. — Шта то? — запита их кнез. Младићи и не опазише да поодавно бјеше настао тајац око њих, да их сви посматраху.
Нађосмо четрнаест топова хране и џебане. Због овога узећа даде Русија Саву Маркову и гувернадуру каваљерство „Светог Ђорђа“, а Станку Петровићу, који се ту и ранио, даде златну сабљу и одличје свете Ане.
Ко је био тај цар Шћепан? Ко је био онај други, загонетни абат Долћи? Какви су то каваљери „Светога Ђорђа“, најзнатнијег војног одличја у Јевропи, о која се отимају велике војсковође!?
На њему бјеху чизме и свитне хаљине, џамадан извезен златом и на њему крст „Светога Ђорђа“. — То је млади господин, ускок? — запита Саво, љубазно пружајући руку Јанку... — Како вам је име?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1740. Они су, сем Ђорђа Бранковиха, калуђери, служе се језиком старије српске писмености, њихов посао је више преписачки и готово искључиво
ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ Историја Ђорђа Бранковића остала је у рукопису, историја Василија Петровића није дошла у српске крајеве, и прва историја целога
Он укратко и брзо прича историје српских владалаца, почев од жупана па до грофа Ђорђа Бранковића, на коме се нарочито задржао.
Све то рађено је на основу кронике Ђорђа Бранковића, а затим по делу францускога византиолога Шарла Дифрена Иллyріцум ветуѕ ет новум.
У његовим хартијама нађени су велики исписи из историје Ђорђа Бранковића, рађени још 1759. године. 1793. издао је у Бечу свој превод дела немачког историка Лудвика А.
Главни извор Рајићу била је кроника Ђорђа Бранковића, која га је не само упутила на историјске изворе и из које је узео најважнија документа, но из које је
лѣтопису54 за 1828—1829, која су, на дотераном језику, изишла у Народној библиотеци Браће Јовановића под насловом Ђорђа Магарашевића путовање по Србији 1827. године.
1860. године, под уредништвом Ђорђа Поповића, почела је у Новом Саду излазити Даница, први чисто књижевни часопис у српској књижевности.
Када је букнуо устанак 1804, он постаје писар у чети војводе Ђорђа Ћурчије, и ту остаје неко време. Жељан да што више научи, он пређе у »Немачку«, у Карловце.
Оскудица је била таква да су људи као Љубомир Ненадовић једину наду полагали на Ђорђа Малетића. У то доба, 1852, писао је Светозар Милетић, који је већ почео стицати свој велики глас: »Како нам је
легенде о вечитој слободи Црне Горе, о смрти цара Уроша, о издаји Вука Бранковића на Косову, о аутентичности деспота Ђорђа Бранковића Хебског.
у Раденику. Насупрот догматичкој и класичарској естетици Ђорђа Малетића, која је тада владала по школама, против метафизичарске и идеалистичке критике новосадских критичара који су
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Најтеже је живописцу падало кад је за неког требало израдити икону светог Ђорђа, хајдучког свеца. Ваљало је ту насликати коња и коњаника, а то је врашки тежак и заметан посао.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
11. У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ: Све као под 3. 12. СЕДАМ ВЛАШИЋА: Први пут објављена у збирци Ђорђа Којанова Стефановића Српске народне приповетке, Нови Сад 1871, под насловом „Опет седам влашића“. 13.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
губар, те пухор-добу пукну гробна врата, а помрчини проломи се дувар: да Први Ђорђе, подижући славу, на Другог Ђорђа стави живу главу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Први је имао католичке тенденције и расправљао о уставу Србије и крунисању Петра И, а доносио и карикатуру принца Ђорђа како абдицира. Како Јапанци, у рату, деле цигарете рањеним Русима.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Но иако је од бика побегао, јер је бик један бесловесан скот, од газда-Ђорђа се није поплашио, него му је, као што видесте, подвикнуо, а онај попустио и исплатио га онако како су погодили.
А сем тога говора још је нешто задржала од старих својих навика што је бунило помало и село а и газда-Ђорђа. Волела је да се млати са кучићима поваздан.
« И накитивши тако ћир-Ђорђа, накитио је обично после и себе у механи ћир-Ђорђевој. И баш ту скоро могла се у званичним новинама опет читати
Сељаци дирали оног грешног Крсмана за Гизелу, па наљутили и Крсмана и ћир-Ђорђа; Крсман отишао, а Гизелу отерао газда Ђорђе у кухину да гледа свој посао.
па је лепо благодарио, а не као онај Мића »Официр«, који је исто тако бадава, и још много чешће, попио част од ћир-Ђорђа, па кад год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме
Ћир Ђорђе њега пита има ли што ново од светске политике у новинама; а он опет Ђорђа је ли још ту онај капетан? — Не знам, господин-учитељу — одговори ћир Ђорђе. — Како да не знаш?!
Хране и њега и пандура му, и његова и пандурова коња, а код њега, међутим — код ћир-Ђорђа — свега тога има и лепше и јевтиније за село! — Ама, несам, господин-учитељ, писмен, прос’ сам човек.
— Ту се, ви’ш, испрућио кол’ки је дуг. — Што рече? — ’Ајд’ овамо са мном. И Срета узе ћир-Ђорђа настрану, па одоше у мутвак, одакле истераше дремљивога и глувога ашчију Лефтера, неког даљег рођака ћир-Ђорђевог, да
« — Е, па не може ова несретна земља да дигне главу с таквија синови! — вели Ђорђе. А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. — Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио.
Какве ствари чујеш! Ова оној спомиње за Пурка пандура, а она овој за газда-Ђорђа или ћату, а наравно да се приликом таких диспута још понајчешће спомиње име Миће »Официра«.
И песма и предавање се необично допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу
Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи. А ћата Пера, назван Измотација, да би загладио те ружне успомене, прискочи и он.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Фараона источнога пред Ђорђем се мрзну силе, Ђорђем су се српске мишце са витештвом опојиле! Од Ђорђа се Стамбол тресе, крвожедни отац куге, сабљом му се Турци куну — клетве у њих нема друге. . . . . . . . . . . . . . . .
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И да узме са собом епископа и игумане Светог Ђорђа у Расу и Светог Николе у Топлици, и другог Николе у Казновићима, и другог Светог Николе у Дабру, и Светог Ђорђа у
Светог Ђорђа у Расу и Светог Николе у Топлици, и другог Николе у Казновићима, и другог Светог Николе у Дабру, и Светог Ђорђа у Дабру. И с њима дошавши манастиру, да окупи економа и еклисијарха овога места и друге старце који су подобни у савет.
и прво у Топлици Светог оца Николе, и други тамо Свету Богородицу у Топлици, потом опет сазда манастир Светог Ђорђа у Расу. И свим тим манастирима постави управу као што доликује.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Најтеже је Аћиму било да ме ослободи кад ме оптужише да сам, главом и брадом, Петар Карађорђевић, унук вожда Ђорђа. Да сам лудак, верују многи у Прерову, јер запазили су, лопови, да сваког пролећа, кад месец попасе ноћ, До зоре
И последња ћерамида да изгори! И последњи дукат да се истопи! И јасенови да изгоре! Нека се не позна где је била кућа Ђорђа Катића, нек остану угарци од јасенова. На снегу да се црне и стрче у небо. Снег је црн. И ветар је гарав.
Не поштује ме. Свети ми се, трже се. И Симку је волео више од Ђорђа. Он је њу нашао и изабрао. Баш онакву какву је и желео снаху да има: крупну, бокату, да може деду као зечиће да рађа.
Знао је да се Симка неће прекинути и осушити после другог детета. Запросио је, не питајући Ђорђа да ли му се допада. Уживао је, гледајући је кроз прозор, кад висока, боката а витка, лако као усправан вал заплови
Софра се искрену, свећа се издужи до таванице и букну. Погледа у Ђорђа. Није смео у Вукашина. Ђорђева уста се згрчише па затегоше у заједљив осмех, скрамица радости прекри заједљивост, али
Способан сам да изаберем себи жену. — Са толиким школама... — Тебе ништа нисам питао! — Аћим прекиде Ђорђа. — Кад си способан, коју си изабрао? — Девојка је здрава, лепа, добра домаћица... Такву би ми и ти изабрао.
Одмах се понадала, неочекивано, зато и јаче: он ће смирити Ђорђа, да и ова ноћ не буде као прошла, иако је он ушао у двориште као да је туђе и поздравио се с њом као да је не познаје.
— Да подели — хукну и седе на кревет. — А зар нас мало кошта његова школа? — кришом брише лице и због Ђорђа говори о новцу. — Грдне паре. Много кошта. — Ти си се мучио... — Мучио сам се. — И сад треба да отцепи полутку.
И мрака и плеханог цвокота се боји. Колена јој ударају о даске кревета. А онда више није видела ни Ђорђа ни себе: лепа је и још млада. Над њу се надноси лик... Шарене очи. Зар он, зар с њим?
Не могу! Нисам крив што си ме неправедно волео више од Ђорђа. Немам чим да ти надокнадим неправду. Не могу... Знам, боли те, гледаш ме, осећаш како умирем у теби. Боли и мене.
Ни ти не смеш на газде да удариш. Имаш и право. Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми. Од Ђорђа Катића немаш шта да узмеш. Јалов је као црн јасен. Дукати теби не требају. Тамо, код тебе на небесима, нема дућана.
Због тога ме ти, боже, кажњаваш, бездушниче! Ноћас се и теби родио син, а ти хоћеш мога... Ниси ти ништа бољи од Ђорђа Катића. Шта ти ја могу? Јаловак си. Сви сте ви исти, сунце вам, мајку вам, бога вам божјег, све вам...!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
на Зереку, Карађорђеви људи ударали по сто батина оним угледним Београђанима који су држали страну противницима Црног Ђорђа у Совјету.
Али, то је била само причина Црнога Ђорђа. Изгледало је да се, после, ништа није изменило. И даље је трговао, са добитком: још га је све хтело, али он за то
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ја од тебе јоште много иштем: да поставиш у пламтеће врсте, пред очима Српства и Славјанства, Обилића, Ђорђа и Душана, и јошт кога српскога хероја; да прогрмиш хулом страховитом на Вујицу, Вука, Вукашина, богомрске Српства
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Био је вршњак мога оца, па ћу се вратити за једну генерацију унатраг, пренети се, у годину 1880, да се као вршњак Ђорђа Ховарда, упутим у Кембриџ, где се он као будући научник бавио истим оним наукама као ја у тим годинама живота.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Уплашила је ова претња Ђорђа, па је брзо наставио да говори: „Повео сам“, вели, „моји волови, господин председник, дрва да насечем, сиротињу моју,
“ Баш код ових речи председник се зацрвене, па са оне своје столице поскочи и просто као помаман дрекну на Ђорђа: „Ти“, вели, „овде са судом комендију тераш, је ли? Ти се“, вели, „овде са свима нама спрдаш?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ако га извршите добро, биће вајде свима. Треба да ударите на газда Ђорђа из Крушевице. Дознао сам поуздано да је ономад наплатио једну облигацију од шест стотина дуката; продао је ту скоро
Тако је, постепено, дошао до велике тековине, каква се ретко виђа по селима. У неколико округа било је познато име Ђорђа Перуничића.
Радован плану, севнуше му очи као у тигра, па одскочи у страну од разјаренога Ђорђа. Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак.
Остави то! — викну Ђурица гневно. У том истрчаше обе жене из куће и, кукајући из гласа, падоше крај Ђорђа. — Дижи се ти, или ћемо сад дете да кољемо — викну Ђурица, дрмнувши за рамена Ђорђеву жену.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Плачимо сви што знамо Вредност живота тог, А Ђорђа нека небом Награди вишњи Бог. 1887. ОДВЕСТ на вест да је Рачки преминуо Звездо ума, духа и врлина, Много виша од
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ВИДОВА ДАНА 246 СПОМЕН ПУТОВАЊА 250 НА СМРТ ЈЕДНОГ С УМА СИШАВШЕГ 254 ГРОБЉЕ 257 МИЛОШ СВЕТИЋ 260 ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА 261 СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813.
Ни Марка нема, страшнога душманом, И снажна копљем, буздованом. Нема, ах, Ђорђа, високог духа, Ком' срце зрака подиже небесна, Да Срба брани, врага му прогони, И стуб утврди славе роду — — — — — Па
1852. Јован Ст. Поповић МИЛОШ СВЕТИЋ ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА из Сербије у Срем, па у Крушедол манастир, пред немачко-турски рат, около године 1787.
Смутња у народу расте, и брига се диже и јаук. Моле и заклињу, помоћи траже од Ђорђа и мајке. Онда и Марица, руке небесима ширећи, врисну: „Оде ах, оде, и сад ће се невине ваљати жертве, Љутих кад
(прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања И, Нови Сад 1878, 150—3) сећања Ђорђа Поповића, сликара из Мола, забележио је ово: „За време свога [тј.
7, стр. 49аб—50а; овде се прештампава из збирке Даворје, Нови Сад 1854, 20—1. ПРВИ ПРЕЛАЗАК ЦРНОГА ЂОРЂА ИЗ СЕРБИЈЕ У СРЕМ (стр. 192). Прештампано из Дела Јована Хаџића у књижеству названога Милоша Светића. Књига И.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Почетак послератне драме, међутим, означио је Небески одред (1957) Ђорђа Лебовића (1928) и Александра Обреновића (1928).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али слика је, вичеш, отисак ђаволове опачине и покварености. Она руши наша најузвишенија чувства. Исмејава светога Ђорђа, а он је оваплоћење витештва, утаманитељ зла. Његово копље се поболо далеко од врата аждаје. Смеје ли се то аждаја?
Је ли онда све збркано и помешано? Коме се моли Матија? За кога се моли? За светога Ђорђа или за његову аждају? Да ли је ова смрдљива соба аждајино светилиште?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Шестог маја. Слава патријаршиске цркве Светог Ђорђа. И моје крсно име. Велика литургија. Чинодејствовао патријарх уз асистенцију свих присутних епископа.
столови са подвијеним ногама; по зидовима висе још слике мојих родитеља и прародитеља и потамнела Икона Светог Ђорђа са својим сребрним кандиоцем. Али у тим интимним просторијама не станује нико више.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Изгледао ми је као дивља звер, која је канџама шчепала јагње па га коље и замишљао сам себе ко светога Ђорђа, на беломе коњу, који спасава девицу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када своја питања завршава овако: Је ли Ђорђа цару оправио? Је л' Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô?
Брзо добре коње посједните, пак трчите у село Тополу, не би л’ Црног погубили Ђорђа: ако ли нам сад утече Ђорђе, нека знате, добра бити неће!
“ Кад то чуле српске поглавице, намах они послушаше Ђорђа: сви скочише на ноге лагане, припасаше свијетло оружје, сваки свога убише субашу, жене, ђецу у збјег одведоше.
глава над сто хиљад’ војске, и који се цару затекао да ћ’ Србију земљу умирити и од раје покупит хараче, да ће Црног Ђорђа уватити и жива га цару опремити, и да ћ’ исјећ’ српске поглавице, кој’ су кавгу најпре заметнули?
Је ли Ђорђа цару оправио? Је л’ Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л’ Цинцара на ватри испекô? Је л’ Чупића сабљом
29 Ова песма доводи се у везу са хришћанском легендом о св. Ђорђу (који убија аждају и ослобађа девојку). У улози Ђорђа је Марко, а у улози аждаје Арапин. Обећава благо небројено, ко погуби црног Арапина, тј.
бакарни суд за воду ђузел — диван, леп ђул — ружа ђул (ђуле) — кугла Ђурђеви Стубови (Ступови) — манастир св. Ђорђа код Новог Пазара, задужбина Ст.