Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Док је она ту, нико није хтео, а није ни могао онако муфте попити и однети што, јер она је чувала газда-Ђорђев мâл као свој.
Почеше већ и подуже паузе. Зац је задремао иза келнераја. Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе
Не држи га земља, нигде не може да се скраси. — А-ја, не дам ја да то тек тако развлаче мал газда-Ђорђев; има у овој земљи ваљда суда и устава, нану му — вели Жика.
па се обично честитање и скромно послужење изметну у праву част, а то је тим чудноватије што је све ишло на рачун ћир-Ђорђев, а он, сем пролазећих војника овога или онога батаљона, слабо је кога почастио. Настаде џумбус.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Границу ће опет да затворе. — То влада пред изборе плаши такве као што си ти! — потврди главом и сусрете Ђорђев поглед. А овај мукло рече: — Ми морамо да одрекнемо куповине. Мање ћемо да изгубимо.
Ђорђу се понови гушћи, заједљив осмех: то је твој Вукашин. Има бога. Вукашин хитро схвати Ђорђев осмех, па рече тише: — Шта је то тако страшно што сам одлучио да се женим? Мени је тридесет година.
облачи, види руку на свим местима на телу, чује шум чешља у коси, осећа како дише, јер Никола годинама слуша Симкин и Ђорђев живот у постељи, чује све њихове разговоре и љубавне грчеве без тепања и пољубаца.
Опанчар заплака, и дуго је плакао и причао нешто о калупима и неуштављеној кожи, па се клонуло завукао под Ђорђев сто и заспао. Двојица с фесовима, обојица терзије, узеше ибрике с ракијом, клекоше на.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
њихове су улоге одређене условно, а главна им је брига била, да се при нападу не нађе и Ђорђев син, који је тек пре неколико месеца дошао из војске.
Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак. Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем. Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.