Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али тај поглед био је нешто сасвим друкчији од Ђорђева. И тај је поглед долазио, истина, озго, али је се спуштао кроза ме и слазио још за читав хват у земљу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ГЛАВА ТРЕЋА У којој је описана механа ћир-Ђорђева као земљиште радње Сретине. Пошто је овај догађај истинит, и већим делом се догађа у тој механи, то неће бити наодмет
Механа газда-Ђорђева беше угледна, најугледнија зграда у селу. Беше механа по плану, ако је још и то нужно и да вам напоменем у овој нашој
споредне али ништа мање интересантне личности кафане ћир-Ђорђеве, а то су: Ташула келнер и Гизела »виршофтерка« ћир-Ђорђева. Иза келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива.
куку су јој висили многи кључеви; кључ од сарачане, од подрума, гостинске собе, од магазе, а можда је ту и кључ од ћир-Ђорђева срца, само не од ћир-Ђорђеве вертхајмове касе. Они су лепо живели и слагали се.
Само је онда заборављено било казати да се та механа до доласка Сретина звала просто Газда-Ђорђева механа. Није, дакле, имала никакве нарочите фирме, која толиким нашим добрим механџијама и дућанџијама задаје толико
А поред ње се прочула и ћир-Ђорђева Љубица. Њу не сме писац да цитира зато што је била исувише опширна, нико жив не може до речи да дође, а писцу је жеља
— Хехе! Двеста шесет и шест динара! Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!! Ћорава посла! — Ама, па ти си човек богат — вели Срета.
Свет пије, пева, весели се! Свршише игру. Ћата се елегантно понаша. Доведе Љубицу до ћир-Ђорђева стола, па се фино поклони; загребе у клањању десном ногом као највештији »тенцер« код господина Благоја у салону
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Изнад њега је нова и највећа кућа у Прерову. Над постељом мојом Симкина је и Ђорђева соба. Мало десно, соба за Вукашина. Онога што се чека, а не долази. Не кријем: селака се клоним и ломим густе веђе на.
Софра се искрену, свећа се издужи до таванице и букну. Погледа у Ђорђа. Није смео у Вукашина. Ђорђева уста се згрчише па затегоше у заједљив осмех, скрамица радости прекри заједљивост, али закратко: осмех шмугну у густиш
Ако она умре, умреће му и близанци. Обојица су мушки, курјачићи, никад их не може прежалити. Ђорђева завист урекла му је жену и призвала смрт његовој кући.
Вукашин, много виши од брата, гледа га одозго, у теме: мањи му је но икада. Свиснуће. Види како Ђорђева испружена рука дрхти. Клати се. — Узми. Број! Да више никад не дођем? Вукашин устукну корак, срете Ђорђеве очи.
Жена му је мршава и ружна. Ноге су јој као тршљике и увек прљаве. Образи јој букнуше од стида. Она, Симка Ђорђева... Тола да је опогани? Ни орах му из руке не би узела. Шта сам то хтела? Дође јој да закука из свег гласа.
После би дуго гледала дукат на широком и кратком длану, и док би јој Ђорђева рука небрањено лутала по телу, она је пилила у лик на дукату и озбиљно питала: „А шта сам ја теби?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Гуштер је био огроман, отприлике исте величине као што су стари живописци мислили да је велика Ђорђева аждаја. Но из његових ноздрва није лизао опасни плам, нити су се видели крволочни шиљати зуби у његовим разјапљеним