Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
срце потрзало слашћу прадедске му земље, Ил’ му се дугим зар ропством к слободи затупило чувство, Петар, кајући се, Ђорђеви бабо, жељаше се вратит; Озбиљом стаде одвраћати сина и гомилу света: „Ми ли смо људи под седима власима?