Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И ту Дева седе причати о борби, о доласку војвода и Вожда, о јунаштву Кара-Ђорђевом и о томе како је собом нишанио и палио из топова... Све беше зинуло слушајући Девину причу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
сам се пробудио, осећао сам се уморан и, разуме се, одмах сам себи објаснио свој умор неспавањем, а неспавање, опет, Ђорђевом судбином, који као да ми је постао рођак у неку руку.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Руковаше се. Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. Спрема се живо. Биров виче по селу и позива свет на весеље. — Чујте и почујте! — дере се грлати биров.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Узеше ми буђелар! — виче човек са опанчарском кецељом обешеном око врата и лупа длановима по џеповима. Приђе Ђорђевом столу и зацерека се: — Ја сам цар-царић, ухватиш ме за репић! Ја сам дворски сат! Цик-цак!
Свануло је. Иза јасенова доњи руб неба припаљује сунце. Једна танка и нежна зрака оста на Ђорђевом лицу. Он зажмури и сети се да чека да му отац нешто каже. Трже главу: као да чује плач. Још више смалакса.
Наслоњен уза зид, у дугој белој кошуљи, стајао је Никола, а из своје собе, пробуђен Ђорђевом виком, појавио се Аћим, у кошуљи и гаћама. „И њега води!“ викнуо је Ђорђе...