Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ко се звао Ђорђе зове се Ђурђе или Ђурађ или Ђорђије; Димитрије постаје Дмитар или Гмитар. Иде се тако далеко да се посрбљавају и имена страних писаца.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Веља боља обалила, Главу брату изгубила, Мој Ђорђије! Па ми кућу затворила, Јарко сунце укапило, Сунце моје! Мајци срце обрањено, А теткама црне даре!...
Погубила, Бог је клео! Потражи ми дична брата, Дична брата утреника, О, Ђорђије, сунце јарко! Кућа ти је поклекнула, А шљеме се преломило, На плочу се наслонило, Камен сестри с краја твога!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нити је слика ни прилика такога! Острошки игуман Ђорђије, то је човјек у пуној снази (и још каквој снази!), а на дебелу дорату јаше преко снијега.
“ Такав бјеше игуман Ђорђије острошки. Господар и сви Црногорци љубљаху га и поштоваху због чистоће његова живљења и великог јунаштва.
Па има и још нешто рашта изосташе“, рече Ђорђије, намигнувши. „А како се ти накани?“ Игуман стаде да прича колико је конака ходио — и друге све згоде и незгоде
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
— Познато је да је Г. Ђорђије К. Стефановић још прије неколико година скупио подоста нашијех народнијех приповиједака и послао их Матици Српској да
Џепић, гим. професор; — у Вршцу: Сима Бакић, српски учитељ; — у Вуковару: Василије Марковић, трговац; — у В. Кикинди: Ђорђије Радак, одвјетник; — у Дубровнику: Лазар Лучић, трговац; — у Ердевику: Аксентије Јанковић, трговац; — у 3агребу: Петар
Бранко Стефановић; — у Требињу: Вук Врчевић, ц. к. козуларни агент. — у Турији: Вељко Поповић, учитељ; — у Ужице: Ђорђије Р. Пантелић, предсједник окруж. суда; — у Шибенику: Теофан Поповић, свештеник и учитељ. у Бечу 16. Септемврија 1869.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тад грађани сузе прољеваху и Ђорђији ’вако говораху: „Бег-Ђорђије, од Србије главо, даваћемо што год раја иште; не кварите царевих градова, ни са царем замећите кавге, ми даћемо Турке
Чарапић Марко убијен је од Турака јануара 1804. Чарапић Васа (војвода) погинуо је при освајању Београда 1806. Ђорђије Гузоња — Ђорђе Миловановић, родом из Железника, угледна личност у првом устанку (био је једно време управник
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Куди му сталеж, а још више владање и поведење његово. Почела је чак од оца Манина, Ђорђије; ни њега није оставила на миру.
Сад јој је јасно било и оно расположење Манино, а сетила се и покојног Ђорђије, оца Манина, да је и онај увек готов био на такве ствари, — а Мане је исти отац...