Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
политика, да не рекнем лаж, са Дел-Аметом узрок је што ћете у млогим историјама наћи: да је султан послао ферман Кара-Ђорђу да бије јаничаре; али није истина, нити је цар послао пређе, нити је после одобравао, но ми смо доцније сви, да би
У то време чујемо ми опет о Црном Ђорђу, да се тукао са Турцима на Дрлупи и на Сибници, а о свему томе нити он нама што пише, нити ми њему, но само по речима
Међутим, чујемо, да је владика Леонтије долазио Црноме Ђорђу, и по заповести дахијској давао му сто кеса новаца, и да све што има његово пренесе му у Немачку, да се само умири, а
Питају ме шта ми горе чинимо. Ја кажем, да ми Шабац бијемо и да већ и топ имамо; и кажем им, да сам ја пошао Црном Ђорђу, да се договоримо да један план узмемо.
и отишао је Црни Ђорђе по оном крају искупљати војску, а ми сад идемо у врбовку, пак ћемо опет до који дан ићи Ђорђу”. Тиме они мене поплаше, што не знаду где је Црни Ђорђе. Вратимо се заједно код збега у Кљештевици и ту ноћимо.
Вратимо се заједно код збега у Кљештевици и ту ноћимо. Ја те ноћи препишем она писма и дам копије да они Црном Ђорђу даду, и тако ја опет дођем у Шабац.
Таман ми с нашом војском из Жаркова долазимо, и чујемо где пушке пуцају, а дотрча момак Црном Ђорђу и рече: „Ударише Турци многи а наши се туку, али су врло у стра̓у.
Док дође писмо од бимбаше Миленка Стојковића господару Ђорђу: Турци неће другоме да се предаду но хоће самом Црном Ђорђу.
Док дође писмо од бимбаше Миленка Стојковића господару Ђорђу: Турци неће другоме да се предаду но хоће самом Црном Ђорђу. Миленко је одма, отприлике кад и ми, устао и с пожаревачком нахијом Пожаревац уму̓асерио, чувао и тукао се.
Кад Турци у Пожаревцу даду Црном Ђорђу доста коња, пушака, сабаља, ножева у сребро оковани, које он на све старешине соразмерно подели, а Миленку остави више
Кажу пријатељи, док дође везир и Крајишници, да ће бити више од педесет хиљада. Пишемо ми господару Ђорђу: да ̓оће на нас много бити Турака; и да ови Турци таки глас пушћају у народ да они не иду да Србе поробе, но само иду
Ово је било јулија 6. 1806. године. Х Пишем господару Ђорђу опширно како је амо и да Турци хоће јамачно доћи у Шабац, јербо је врло много Турака, нити ми сами можемо им забранити
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Видео сам Чупића како се заплака... Кажу да су и војводи Ђорђу сузе удариле!... И већ ожалише га. Кад јест!... Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право
И већ ожалише га. Кад јест!... Тај ти син пред вече изашао из честара, увијен као була, па право војводи Ђорђу... — А што се увио? — упита Јова Јуришић. — Свега га изрешетали турски куршуми!... Тринаест рана на њему!
Чупић се мало разгали. — Прокопаћу сву узину од Саве до Засавице, и то ће бити шарампов. Ја сам јавио Ђорђу, и он је наредио да нам дођу у помоћ Јаков с Ваљевцима и Милош с Рудничанима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
приче о „катанама”, о владици што је у самоубилачкој намери скочио с горњег ката кроз прозор и остао мртав на месту, о Ђорђу што је радио с мојим оцем, о мом стрицу који се разболео и умро чим је на стару кућу назидао горњи кат, и још о
Сад се морамо вратити натраг. Натраг са мном за читавих мојих двадесет година! Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу. Не бригајте!
Ја ћу испричати своја сећања о чича-Ђорђу и све оно што ми је мати причала о њему, о Ђорђу Радојловићу. Не бригајте! Ја ћу се трудити да будем кратак, тако кратак како само може бити кратак човек који долази
Доврага! Бар је његов посао овде да гледа само Ђорђа! Наопако! Да нисам — љубоморан? — Хтео сам — каже он Ђорђу — да вас електришем; али сад имате друштва Не, не! Молим вас, свеједно, могу ја послеподне!
Видео сам да је Ђорђе не само хтео, него да је и морао да види. Па и помоћник се изгуби. Он хтеде да прискочи чича-Ђорђу, па се обрте девојци, поче млатати рукама и одсутно викати: — Та да, дабогме... Онај, онако... Знате... да.. дакако!
задржи напредовање болести, али да је остало све без успеха, и он је казао отворено стање ствари и кћери Ђорђевој, а Ђорђу је такође морао нагласити тежину његовог стања. — Ђорђе има једног брата, калуђера у С.
Понудили смо их да седну. Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре. Пушили смо, тако смо много пушили, да се у нашој великој соби ништа није видело, и шеталица од
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ваља поменути да је и једна песма о Кара-Ђорђу и о српском устанку 1804. године врло распрострањена по целој западној Македонији и по моравско-вардарским крајевима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Све му је било узалуд, и он из Хеба није жив изишао. Умро је 19. децембра 1711. године. О Ђорђу Бранковићу се створила цела једна поетичка легенда код угарских Срба.
Када је имао да каже своје мишљење о поступању Аустрије према Ђорђу Бранковићу, он преко тога брзо прелази, јер тако нешто »историческому перу не приличествујет«.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ПУСТОШ ПОД НЕПОЈАМНИМ ПОЈМОВНИКОМ БЕОГРАДСКОГ НЕБА 201 *** 202 СВЕТИЛАН У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ ЂОРЂУ 203 У ТЕСНОМ СКЛОПУ КОНДАК С ФИГУРОМ ЧАСНО ЈЕ БИТИ Часно је бити носилац ране, живе и чисте, с нимбусом бола
*** СВЕТИЛАН У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ ЂОРЂУ Подлети, Средо, Суботи под ребро, у вејно стање латичастих свадби, да у те капне Недељино ведло.
Кроз маглин пурпур, наговештај зрења, распреду застор повесма белине, са цветног снега, белог прозарења, о Светом Ђорђу илузија сине: уз јаблан-свећу земни квасац буја, а благи тамјан светих садржаја ореол гради где се сунча гуја под
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Господине... капетане... опростите ми... што одлазим! — и Ђорђу се скотрљаше две крупне сузе из очију. Командир се загрцну, обухвати његову главу и пољуби.
— Море на псу рана, на псу и зарасла.. — Волео би он сада да му је и руку однело, као сиротоме Ђорђу, само да се не чује негова брука по селу. — А други пут немо’ се грабиш за прво место.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Међутим, сељаци нису веровали ни ћир-Ђорђу ни грчким историјама, јер таке бркове могао је само наш Краљевић Марко да има и већ нико више на свету.
Шта је она некад била, а шта је сад то је вилика разлика, спомињала би она често. Како је она сама причала газда-Ђорђу, а он другима, она је била из неке баш онако велике фамилије.
Променивши место и начин живота, променила је и то име. Покрстила се и сад се, наравно, зове Љубица, али је газда-Ђорђу мило и оно старије име, ваљда зато што га је носила кад је била за десет година млађа.
Е, то мало није ишло у главу ћир-Ђорђу, али јој је морао гледати кроз прсте ради других многих добрих страна њезиних. Била је добра кућеница.
ГЛАВА ПЕТА Која је из почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу
Али да се не би ко од читатеља баш на њих (на те жене) намерио и можда рђаву слику добио о газда-Ђорђу, то сâм списатељ сматра за дужност, и узима себи слободу да и о њему коју рекне, кад је већ о толикима, па и о самом
Дакле, слушајте о газда-Ђорђу, чујте његову историју! Газда Ђорђе је добро позната и уважена личност и у селу и далеко унаоколо.
Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се хиљаде такви грађани и синови ове земље.
год би кафу попио, а он би рзао као ждребац, а то је била као духовита досетка којом се Мића служио и њоме хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле,
И ћир-Ђорђу је, судећи бар по његовим речима, било ужасно криво и замерао је сељацима што се троше кад им капетан дође.
И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе. Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије!
Не био ја Пера ћата ако све не би ишло ка’ по лоју!« Он је и ћир-Ђорђу и Срети у последње време много вредео. Кад је новоизабрани председник дошао, све је измењао, а ћата Пера остаде; њега,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Када ме је пре десетак година са залеђеним чакширама ноћу увео у кућу, нешто је ишапутао Ђорђу, а Симки рекао гласно, да ја чујем: има да ради оно што он жели а да једе оно што ми газде једемо.
— Не лажи. Мене ни отац не жали. Пред друмском механом волови нагло стадоше, хукћући у ситно крцкање кола. Ђорђу се не свраћа: при светлости СВИ ће му видети лице. Рабаџије се гомилају пред механом, а снег облеће око фењера.
Ђорђе га не слуша. Као дете обешено за ноге, на зиду висе гусле од врта. Има тако мршаве деце, прође Ђорђу. Глава им је увек чудно велика. Дуго и изгубљено гледа у гусле. Приђе, мало их помери и пусти. Оне мукло лупише.
А и та писма... Све су краћа. Некада му је цело вече требало да прочита писмо из Париза. Читао их је гласно. Сам. Ђорђу и Симки само оно што се на њих лично односило. Никоме и никад није препричавао Вукашинова писма.
Он мора бити као ја, прави, стари радикал, адамовац. Кад Вукашин узме дизгине, посланиковање ће препустити Ђорђу, уз моју помоћ и с мојим лудима морају га изабрати.
Можда ови нешто знају? Аћим пређе очима по Симки и Ђорђу. У Симкиним крупним зеницама пламсају две мале свеће. Слутња му се згусну у страх. Припали и другу цигару. Никад овако.
— Одлучио. — Одлучио?! — Аћим просу дуван. Брада му се сломи на кожуху. Ђорђу се понови гушћи, заједљив осмех: то је твој Вукашин. Има бога.
Кад је почео да је туче, Никола је скочио, усправио се, главом притискао греду, претио Ђорђу да ће га заклати, њега, силника и незахвалника што га је удес наградио добрим каквим само цареве награђује, а мрак је
ухвати га за врат и, као мачку, избаци кроз врата његову вриску, дуже постаја на отвореним вратима, па, уплашен, приђе Ђорђу: — Пролази војска, коњаници! Рат су неком објавили... Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси!
— пита кафеџија. — Нећу. — Прошла је војска, коњаници. У ово доба не иду они забадава. Ђорђу глава поново клону на сто, и сто закрцка под тешком гомилом увек истих ноћи и истог кревета, мучилишта оног ораховог;
Ика поможе келнеру да покупи чаше и приђе Ђорђу да наплати рачун. — Ноћас ништа не плаћам. — Имаш право: дан је за бројање пара. — Много сам пио...
И просто летела низ благе косине бедара и бутина, почела је искрено да верује даје и ово њено ново осећање према Ђорђу, друкчије него раније, знак од Бога, који се сажалио на њене муке и већ сада указује на срећу која ће доћи после ноћи
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Док су га водили Вожду, у Вишњићу су надошле речи. Ако ником другом, Црном је Ђорђу могао да искаже сазнање што се таложило у њему. Било је време.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Е па, ајд’ сад, не оклевај, кажи шта имаш“, обратио се Ђорђу. Избацио је Ђорђе леву ногу унапред, онда је почео да кашље као да ће ту да умре.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
муницију и храну, па их, тако опремљене, испрати до оближње шуме, дајући још нека обавештења Радовану и Ђурици о газда Ђорђу и његовој кући. Сутрадан кад изгреја сунце, друштво се већ одмарало у потоку, испод Ђорђеве куће.
Краков, Станислав - КРИЛА
На турском гробљу у Зејтинлику дремали су кипариси, крај Вардара платани, а у Св. Ђорђу блештале су мермене плоче на месечини.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Проста не била ти утроба моја и мајчино млеко! Оде, ах! Оде! И сад ће се невине ваљати жертве.” Огњеном Ђорђу је веће ускипила жестока крвца: Трипут је подиг’о, спустио десницу снажну недвижим, Тешко јер срцу је слатку
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
као што су чувена Књига о Варлааму и Јоасафу, Стефанит и Ихнилат, Физиолог, легенде о Алексију Божјем човеку, о светом Ђорђу, прича о човеку који је своју душу продао ђаволу, прича о премудром Акиру, циклус прича о Соломону и друге приповетке
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јер је много крви пролио. 29 Ова песма доводи се у везу са хришћанском легендом о св. Ђорђу (који убија аждају и ослобађа девојку). У улози Ђорђа је Марко, а у улози аждаје Арапин.