Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
убијте.“ — Понесите га! — довикнух, па га и ја дохватих за једну руку. Носимо га као врећу, док не за ђосмо за окуку, те га онда спустисмо. Умирао је. Мене нешто у грлу стеже. Наиђоше неки пешаци.