Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад се разданило, њих обојица се дигоше и све низ реку одоше право Ђошиној кући. Сремац је носио једну повелику празну врећу.
Стари Сремац извади из кесе половину рубље, па је даде Ђошиној мајци; а она се устезаше примити, чинило јој се да је то много... — Узми, снао, мени је од потребе, ако теби није...