Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Љубострасно и иштећено срце находи своје задовољство само у телесним наслажденијам, као црв у ђубрету, не познавајући нимало које су сладости ума и непорочне душе.
да му је тај дом чист, уређен, за здравље полезан и колико више може бити пријатан, нити хоће без невоље да живи у ђубрету и смраду, зашто ово је не само здрављу вредовито, него и самој души словесној худо и недостојно.
И како се ко види да без нужде у ђубрету и непоретку живи, правично се о њему и худо мњеније зачиње и има. Но, „ест модус ин ребус: јест начин у вештма” — како
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по ђубрету чепркати... па се диже колу... Мислим се: дај да видим шта ли је оно чепркао!...
Овде је био он и копао нешто. А ја сам иза оног грма гледао... И оп показа један грм напрема се. На ђубрету се видеше трагови копана. Још беше влажно ђубре на оном месту где је копано.
Сима је чепркао. Његова рука напипа нешто у ђубрету; неки гајтан натаче му се на прст. Он повуче... Беше то црвена, свилена кесица на свиленом гајтану...
А сад? Он дана кад се она проклета кесица нађе за њиховим аром у ђубрету — од оног дана све им леђа окрете. Људи су избегавали Алексу, а жене Петру; управо нису их само избегавали него
— Како није крив! Зар нису нашли кесу с новцима у његовом ђубрету? — А зар ту кесу није могао тамо и ко други закопати? — Али ко би могао такав грех учинити? — Ја знам, нано. — Ко?
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Све наше љубави рођене су тамо, на ђубрету, и све до једне имају укус отпадака и 6ојy оних заједничких станова изнад нас, оних горе завађених станара, малих
И ко би вам то, сем келнера, донео чашу воде? И ко би то, сем мене, само за вас писао ову причу о ђубрету и мору? ТЕРАСА Попео се на Терасу са свежњем новина под мишицом. — О, кога то видим!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
) Гле, гле, толики пра! ЛЕПОСАВА: Ала сте и ви, боже, све да вам је као из кутије! СОФИЈА: Није него да се удавиш у ђубрету. Иди погаси ону ватру, да не горе дрва узалуд. ЛЕПОСАВА (одлази) СОФИЈА (за њом): И оно брашно да се покупи.
НИКОЛА: Та растреси се и ти једанпут да га ђаво носи! Све твоје другарице како тако, ал ти довека у ђубрету. Од Божића ниси била у цркви. МАГА: Кад не могу да стигнем. НИКОЛА: Свако живо доспе, само ти не можеш.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Ти ћеш се напослетку сав распасти, иструнућеш у овом смраду и ђубрету. — А ти, какав си момак! обрте се потом Стојану, како те није срамота да се човек овако мучи код тебе жива!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А ти ме, јаду, штипаш, уједаш као мало куче, само ме наљутиш и оставиш. Од таквих као што си ти не би ни на ђубрету клијало! Па ме сада бијеш и мучиш, Турчине. А у шта ће мени да прође ноћ! Спаваш и хрчеш, хрчеш....
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
пешке, гологлав, на царски друм и из хана у хан, из вароши у варош, док негде не липшем, скапам, на неком ханском ђубрету или штали. (Наједном скочи): Идем, идем. Не могу сâм. Не смем да сам сâм. (Одлази.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући, — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то моралном, ђубрету!...