Црњански, Милош - Сеобе 2
рођак Зековича, наређује да се просто отресе Трифуна, као кокош, што тресе крилима, кад изиђе, испод петла, са ђубрењака. Зар у њега нема сестра? Пришла му је, каже, са тим тужним осмехом и помиловала га.
Коњушар, који је држао виле у руци, препаде се, код једног, огромног ђубрењака, кад крај њега протрча, као луда, ћерка сенатора Стритцеског, али је пропусти.
Пред шталама, поред једног ђубрењака, путељак је водио до једног багрема, пред којим је била клупа. Непрестано се чуо однекуда оштар звук оштрења коса, а
Црњански, Милош - Сеобе 1
их каткад, у сећању, као руже, мислећи на мале Циганчице, него на черге простачке, бедне, фукарске, по Турској, око ђубрењака.