Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама, погледај га, молим тс! Која би пошла за њега? — Море, ласно је њега мало угладити и спремити за ђувегију — рече поп врло полако да не чује Вуја, па пришану поши већ на уво: — Дела размисли и ти мало о том. — Ево, поло!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи.
Мати је баш у кујни. — Добардан, госпођо! — Бог ти добро дао! Које нам добро носиш? — Та, добро вам носим, фајн ђувегију са проводаџијом. Припремите ми алвалук, ако буде што. — А какав је то ђувегија? — Фајн; могао би врајли син бити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”. Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”.
Уђемо у собу. — Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? — Јесте. — Имате ли већ за њу каквог ђувегију? — Та било би, — али, знате, свака мати тражи за кћер што боље. — Кол’ко јој година? — Сад јој осамнаест.
Фрајле чују то па се кикоћу. „Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију! Сад би рад Профит у другој соби, да се мало умиљава, али не зна како ће.
Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести. Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију. Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. Полачек.” Шамики се вилице тресу.
Бадава, нећу нигде да се замерам. — Па шта ти је стало до замерке? Та зар не знаш да сваког ђувегију оговарају? Ако си при себи, синко, шта говориш? — Оставите то, отац, на мене. Оженићу се, ал’ са стране.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
јадне, Она гледа с високог чардака, Гледа млада у мрак и тишину, Мисли јаде, мисли худу срећу, Мисли свате, мисли ђувегију, Јоште мало па ево га старог — „Страшни Ала, што учини са мном!