Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но ме чу ли, ђувеглија Максо, брже враћај са јабане благо! Ако л̓ благо повратити нећеш, кунем ти се богом истинијем, напријед ти ни крочити
Чији ли су, куд ће по ђевојку?“ У ријечи коју бесједио, пред двори му свати дојездише, ђувеглија ријеч приватио: „Мили тасте, Виде Маричићу, моји свати са Херцеговине!
Но говори цури ђувеглија: „Ој пунице, ђевојачка мајко, или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела?
Сви сватови грозне сузе лију, а највише Милић барјактаре; ђувеглија јадан нарицао: „Заручницо, млада Љепосава, ту ли тебе суђен данак нађе!