Употреба речи ђука у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

године), Ђука фендрик, Ђока Мићановић стражмештер и млоги други. (Жао ми је што не знам све из Србије официре, а наравно било и̓ је

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш. — Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука. Капетан климну главом да јесте. — Понео сам... Ех, господине, зар ја то да заборавем!

Капетан то наговести мало кмету, а, међутим, завара очи свима те намигну на свог верног Ђуку. Ђука је врло добро разумео тај намиг господина свога. Као чинећи се свему невешт, иступи мало на страну, па зађе за вајат.

какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад виде где Ђука узе торбу из кола.

У Кујавици је извидио спор око потеса, где обе парничне стране купише од Ђука наизменце главу шећера, коју је он »за своју кућу набавио кад је јутрос из вароши пошао«, и дадоше капетану тек, руке

— Педесет и четири села — равних десет дуката и два талира! — Их, забога, господине! Много... — задиви се Ђука толикој штети. — Ах, то је све крив Радан. — Нека га вала, Ђуко!... Платиће он то мени лепо... — попрети капетан.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

! — И сланине донеси — наређује домаћин — и мало сува језика и једну окрајку ’леба. И докле Ђука спрема за Нићу, овај се разговара с укућанима и домаћином.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кола с арњевима већ су готова. Са чика-Гавром иде у село П., најпре кумовом оцу, па онда девојци. Кумов отац, чича Ђука, тутор и стриц Татијанин, био је честит човек и не би бранио да му синовица пође за каква трговца.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

замењују дугим панталонама (Прве хлаче); потпуна преданост каквој игри (Мала Фема); тврдоглаво чување поклона (Не да Ђука јабука); прво научено слово (Мала); искушавање прве цигарете (Како би); размаженост (Материна маза); однос дечака

Црњански, Милош - Лирика Итаке

црквено небо, са свећама, на рукама сенатора, фишкала, зеленаша, занатлија, калфи, трговаца и шегрта (све сам „Мали Ђука“).

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Можеш смерат’ много „шетња“, Чупавих чланака — Без позива на претплату Немаш опанака. Ђука, Шука, Ћира, Спира Могу стат’ на глави — Без позива на претплату Лађа им се дави.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

У нас тамо, у Чортановцима, били неки Ђука и Нића, добри пријатељи. У младости били пајташи па остали тако добри пријатељи све до старости.

У младости били пајташи па остали тако добри пријатељи све до старости. Ђука имао двоје деце, Сиду и Спиридона, а Нића само 'ћер Сосу. Па тако... – 'Ајде па сад! – упада у реч опет Бора.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности