Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рече један између њих. — Не знате ви то, то је моја ствар... Ја ћу да носим. — Ама то је гроб покојног Марјана Ђукића, ћурчије — рећи ће један од оних опет.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ СТАНОЈЕ, бивши војвода СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина РАДАК, ИСАК, ВУК, Главашеви момци ХАСАН, муселим у Х. П.
СТАНОЈЕ, бивши војвода СУЛЕЈМАН ПАША, везир београдски СТАНА, удовица војводе Ђукића СПАСЕНИЈА, кћи војводе Ђукића а пасторка Станина РАДАК, ИСАК, ВУК, Главашеви момци ХАСАН, муселим у Х. П.
Са обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости, Па тек уздахне: дани пролазе.
Ћут’... Неко долази!... ЧЕТВРТА СЦЕНА Стана, удовица војводе Ђукића, са својом пасторком Спасенијом, и пређашњи. Исто место. СТАНА: Помози бог, децо! ГЛАВАШ: добро ти, бако, бог дао!
“ И друго што те беда поучи; Тек дивна ћерка седог Ђукића Прљати не сме име очево!... СТАНА: Посрамиће га ако дозволи Да јој на коцу братац погине. СПАСЕНИЈА: То никад нећу!