Јакшић, Ђура - ПРОЗА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПРОЗА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПРОЗА Садржај УСПОМЕНЕ 2 СИРОТА БАНАЋАНКА 12 ЈЕДНА НОЋ 41 КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА 57 МОЈА
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ђаво те носио, кљусино матора! — рече она, па настави копати. Утом дођоше Спасоје и Ђура да се мало прихвате. А Марица, те пред њих: — Ама, Ђуро, богати, привикниде ти оном Радовандери — нек ме се окани
— А, ваља то јавити кмету — рећи ће Ђура. — То је већ и сувише. — Није вајде, Ђуро, ја ти кажем, прихвати Спасоје. — Него хајде да ми њега издеветамо...
А да га тужиш, није вајде, нити он мари што, па ће после још горе... — Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа... Ваљало би њега како друкчије заварчити.
— А чекај ти, знам шта ћемо — поче Спасоје — па прсну у смех. — Шта? — упита Ђура. Спасоје се смеје једнако и све више. — Шта ти је, море? Кажи, шта ћемо...
Повуче Ђуру за рукав, изиђоше оба на страну и почеше нешто шаптати. На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру.
На то се Ђура поче смејати. — обојицу сузе облише од смеха. — Одиде амо, Марице! — зовну Ђура своју сестру. И оба брата шапташе јој нешто, шапташе па рекоше: — Али тако му реци »биће у механи« — знаш!
— Баш сте ђаволи! — рече она и оде да послује нешто по кући. Ђура и Спасоје узеше секиру, сврдао и макљу, па замакоше, смејући се, навише у осоје. Било је већ око заранка.
Кад тамо, а Ђура и Спасоје дељају некакво дрво и граде нешто. Нешто мере један другоме врат ивером, па опет мере на ономе дрвету, а
Сима хајде те к њима: — Шта ви то дељате? Они се згледаше, па се мало насмехнуше. Ђура одговори: — Ево градимо рогу; хоћемо да ударимо на једнога брава.
— Има један те ће моћи — прихватити Спасоје. — Голем је зијанћар — рече Ђура — па му ваља подобру ударити. Ако буде голема, ласно је пократити... А откле ти с тим врећама?
Ако буде голема, ласно је пократити... А откле ти с тим врећама? — Та однесох оном угурсузу потру. (Ту се Ђура и Спасоје опет згледаше и осмехнуше.) — Хтеде ми очи ископати. Једнако чангриза...
Е баш су ђаволи! Ухватили учитељевог ћурана, набили му рогу, па ти се ту дигао читав урнебес! — Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. — Кад ево ти учитеља, па удри! Стоји писка јадне деце! — Гад! — рећи ће Спасоје.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бојао се – говорио је, после, Ђурђе – да не испадне: „Ти си, бабо, глува! – Купио ми Ђура!“ Међутим, та девојка – кад је била сама, без Варваре – појавила би се, врло примамљивог стаса, лепих покрета, а
Међутим, сад је одгурну, као да је нека препрека и подвикну јој, набусито: „Склони се, кад ти кажем! Да те не окара Ђура, па ћеш да кажеш: гле!“ А отргнувши се, додаде: „Није мене ни мој покојни хватао за руку!
Много је Ђура научио, каже, на путу у Росију. Кажу, да му је жена лепа, и мирише, као цвет који зову мајкина душица. „Лепо!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Дете своје име може добити по дану у који се родило (нпр. ако је рођено у недељу добије име Недељко; на Ђурђевдан, Ђура или Ђорђе; на Спасовдан, Спасоје итд.). Детету се дају и имена бабе и деде да би стало умирање.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Изидоше заједно, па се расташе. Пура Перов имао је само сина Пера Пурова и два синовца већ стасала: Драга и Ђура Машова, којима отац одавно погибе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
АТАНАЦКОВИЋ 214 ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН 217 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ 219 ЈОВАН ИЛИЋ 221 ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ 223 ЂУРА ЈАКШИЋ 229 ЛАЗА КОСТИЋ 234 СТЕВАН ВЛАД. КАЋАНСКИ 239 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША 240 МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ 243 МИЛОРАД П.
Поповић и Јоксим Новић Оточанин, но и млађи, као Јован Илић, Јован Јовановић, Ђура Јакшић, Стеван Влад. Каћански. Оно што је била Седмица за Војводину била је Шумадинка за Србију. Љубомир П.
У њеном уредништву су били Јован Јовановић и Лаза Костић, и на њој су поред те двојице радили: Ђура Јакшић, Јован Илић, Стеван Каћански, Јаков Игњатовић, Љубомир П.
Два песника првог реда, Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, дижу српску лирику на висину на каквој дотле није била, за њима се јавља знатан број песника другога и трећега
песник српске књижевности који је најдубље продро у народ и који је својим радом заслужнији но иједан песник српски. ЂУРА ЈАКШИЋ ЖИВОТ. — Рођен је 27. јула 1832. у Српској Црњи, у Банату, у старој родољубивој свештеничкој породици.
као Бранко Радичевић и Богобој Атанацковић, има их који су се јавили педесетих година, као Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, има их који долазе касно, када је омладинска бујица већ прохујала, и када су се, седамдесетих година, духови
Старији писци долазе под његов утицај, као Ђура Јакшић, који почиње певати социјалне песме; млађи који пристижу почињу писати у његовим идејама, као Милован Ђ.
био Лукијан Мушицки, око 1840. Сима Милутиновић, око 1860. Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић. Он значи крај романтизму и почетак новог правца.
Под његовим утицајем почели су писати Милован Ђ. Глишић, Лаза К. Лазаревић и Јанко Веселиновић, а Ђура Јакшић се окренуо социјалној поезији; у духу његових идеја створила се народњачка, реалистичка сеоска приповетка.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Видио сам на Меркуру како бију чика-Ђуру златним штапом све по туру. Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће. Отресао бисер с грана Меркурова јоргована.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А сва та хајка била је организована, на бази личних мржњи. Постоји једно писмо које је Ђура Јакшић написао Стојану Новаковићу, кад су му пребацивали да није довољно образован, литерарно.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
наизуст) Вјерне слуге помјани, Господи, владаоце, ма твоје робове: непобједног младога душана, Обилића, Кастриота Ђура, Зриновића, Ивана, Милана, Страхинића, Рељу Крилатога, Црновиће Ива и Уроша, Цмиљанића, војводу Момчила, Јанковића,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
га, кад га угледа у дворишту, погледа зачуђено, али га ослови оним истим гласом, којим га је увек сретао : — А гле, Ђура! Од куд ти сад? Ђурица обори очи, обли га црвенило, али ипак скиде капу и смерно приђе свештенику.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ТИНА ЈАКШИЋКА Оде и ти с овог света У жилишта, души нова, Удовице нашег Ђуре, Верна љубо песникова. Што је Ђура Српству давô То је било са литица На којима ти му беше Јединица пратилица.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић СТАНОЈЕ ГЛАВАШ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић СТАНОЈЕ ГЛАВАШ Садржај ПРВИ АКТ 3 ДРУГИ АКТ 35 ТРЕЋИ АКТ 36 ЧЕТВРТИ АКТ 57 ПЕТИ АКТ 74 СТАНОЈЕ
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ЈЕЛИСАВЕТА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ЈЕЛИСАВЕТА Садржај ПРВИ ДЕО 4 ДРУГИ ДЕО 40 ТРЕЋИ ДЕО 71 ЧЕТВРТИ ДЕО 72 ПЕТИ ДЕО 107 ЈЕЛИСАВЕТА
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Своју реформу крунисао је изванредним преводом Новог завјета (1847), којем ће касније његов млађи сарадник Ђура Даничић, (1825-1882) придружити превод Старог завјета.
" Бранковом књижевном поколењу припадају филолог Ђура Даничић, романтичарски приповедач Богобој Атанацковић, песник Јован Илић и, као најзначајнији, путописац Љубомир
Најизразитији романтик међу српским уметницима јесте Ђура Јакшић (1832-1878), стваралац многостран по својој обдарености, сликар, песник, приповедач, драмски писац.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПЕСМЕ Садржај МОМА 2 МИЛА 3 СТАЗЕ 5 ГДЕ ЈА... 6 ЈОШ...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ЈАДИ 30 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЈУНАЧКИ ОДГОВОР 31 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ГАВРАН И ЛИСИЦА 32 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН,
ЈУНАЧКИ ОДГОВОР 31 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ГАВРАН И ЛИСИЦА 32 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД
НЕНАДОВИЋ, ГАВРАН И ЛИСИЦА 32 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У
И ЛИСИЦА 32 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА
Сетите се свагда поред ове приче: Посејано добро макар када ниче. СИРОЧЕ ЂУРА ЈАКШИЋ Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке
Априла, 1876. ОРАО ЂУРА ЈАКШИЋ Влизо до неба је гора чарна, Не треба орлу тек један лет Само да пусти крила немарна – Презро је – давно
ЉУБИЧИЦА (ИВ) ЂУРА ЈАКШИЋ Рањен соко разговара, А слуша га цвет – Мирисом би из недара Да окади свет: „Слобода је лепа дева Ко најлепши
Април, 1876. ПОЗДРАВ ЂУРА ЈАКШИЋ Ој Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола,
(1850), Писма из Швајцарске (1852), Писма из Италије (1868-69), Писма с Цетиња (1889) и Писма из Немачке (1874). Ђура Јакшић (1832–1878), познати српски песник, сликар и боем, рођен је у Српској Црњи, учио је сликарство у Темишвару,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред кулом застадосмо. Ђуро удари кундаком у врата. Иза одшкринуте капије појави се један Арнаутин, с киме Ђура поче да разговара нешто на арнаутском. Затим се окрете мени: — Каже, да склони само робље. — Какво робље!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ ето ти Даничића Ђура, и он води од Авале Порчу свезанијех руку наопако, с њим поредо Топал-Каматара; дадоше их Јанковић-Стојану, Стојан
Големовић Ђура је челник деспота Ђурђа. Шајновић Дамњан су — по једном мишљењу — уједно сливени Ђурђев војвода Шахин (пореклом