Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А збиља, како ти они остали дужници? Како Стојан Павловић и Обрад Јешић? Како Иван, Вуксан, Ђурађ, Ненад, и они други?... Мо'ш ли с њима изићи накрај?... — Та кубурим помало, господине — одговара скромно давид.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та чува ноћас село сам светац — свети Ђурађ! Та јес’ вид’о колики миждрак има, к’о уланер какав! Лопова нема, јербо све је то данас пијано отишло одавде из
Црњански, Милош - Сеобе 2
се оженио, пре пет година, Аном, ћерком Јакова Богдановича, који је био сенатор у Новом Саду, као и отац Петрове жене. Ђурађ је спавао го, и лети, и зими, а спавао је, и после пет година брачног живота, са мајоршом, боље рећи на мајорши.
Кад би му брат, и снаха, католикиња, дошли у посету, Ђурађ је имао обичај да каже жени: „Скидај ту Шокицу, са зида, да не гледа шта Ђурађ, ноћу, ради!
и снаха, католикиња, дошли у посету, Ђурађ је имао обичај да каже жени: „Скидај ту Шокицу, са зида, да не гледа шта Ђурађ, ноћу, ради!“ То би дабогме изазвало, увек понова, вриску и цику стидљивих жена, а његов брат, Петар, поцрвенео би.
Честњејши Јурат Исакович имао је обичај да каже: „Све сам Ђурађ, као да сам их ја правио!“ Узалуд су се Исаковичи, каткад, трудили да те везе прекину.
Колико ће Петар и Ђурађ повести душа и коња, у Росију, то треба да испишу, то је одобрено, а Трифун треба да тражи пропуст, у Темишвару, за
Он је већ првог месеца, у Кијеву, три пута кумовао. Све српске куће почеле су да га позивају. Ђурађ се цмакао, весело, и са сином бригадира Витковича, и са сином ђенерала Шевича, и са сином ђенерала Прерадовича.
Петар му подвикну: „Има да частиш, дебели! Никад лепше дете нисам видео! Направио си, кад је Бог дао, лепотицу!“ Ђурађ је међутим, полугласно, зловољно, грубо, додао: „Шта брндаш, шта сам направио? Дете? Да ти из душе кажем!
Кад су, доцније, три братенца Павлова, Ђурађ, Петар и Трифун Исаковичи причали о томе, како их је Костјурин примио, у Кијеву, и како су насељени у своју Нову
Није имао прилике, каже, да исприча Павлу, како су се он и Ђурађ, код Костјурина, провели – који је био упиљио очима у Варвару, као мачак. Аха!
Ако један човек умре, па звао се он Павле, или Петар, или Трифун, или Ђурађ, пород његов остаје за њим, да даље живи. За Павлом није остао нико. То знамо.
Сигурно је да су Трифун, Петар, Ђурађ, па и Павле, били у армији, која је одведена из Миргорода, после три године, на пољску, затим на прајску границу, и да
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
или 1743. године.27 Отац му се звао Ђурађ, по занимању био је ћурчија и трговчић. Умро је око 1748. и после смрти оставио је удовицу и четворо мале деце.
Ко се звао Ђорђе зове се Ђурђе или Ђурађ или Ђорђије; Димитрије постаје Дмитар или Гмитар. Иде се тако далеко да се посрбљавају и имена страних писаца.
Његов највећи и најпознатији историјски рад Деспот Ђурађ Бранковић (Београд, 1880—1882, две књиге; друго издање друге књиге Београд, 1907), можда једина историјска монографија
У почетку свога књижевнога рада он се бавио историјским романом и приповетком. Из тога доба су Ђурађ Бранковић, Манзор и Џемила и Крв за род; осамдесетих година опет се вратио на то поље, и из тога времена су његови
шездесетих година, као и Чедомиљу Мијатовићу када је доцније писао Иконију везирову мајку и Рајка од Расине. Ђурађ Бранковић је неуспео покушај: Игњатовић је хтео да буде »поетичан«, али његова природа вукла га је доле, и он је свој
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „А ти момче, пошто желиш код мене да останеш, остани слободно!“ Господар изађе а сви главари за њим. ИИИ Свети Ђурађ јездијаше на своме бјелцу пут нашијех страна.
Пунијех осам дана још, одмарао се Ђурађ на граници. Хтио је да чио доигра јадним Србима. А они га, сви и свуда, жељно очекиваху: момчадија заради здравља и
Друго чудо, што она не застаде, нити се обрну у поласку. А највеће чудо што репом не ошину. „Одагна је Ђурађ одједном. Ове године баш се показа да је прави прољетни светац!“ говорило се. Еле љето ограну.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
ЂУРЂЕВ ДАН И МИТРОВ ДАН Свети Ђурађ вели светом Митру: — Види како је, Митре, мени лијепо! Сунце сија, трава клија, на све стране птичице кличу, док
“ ЈЕРИНА И ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ Народ ужичког краја верује да ни Јерина, позната као „проклета“, а ни њен несрећни муж деспот Ђурађ
И ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ Народ ужичког краја верује да ни Јерина, позната као „проклета“, а ни њен несрећни муж деспот Ђурађ Бранковић нису умрли, него због почињених грехова за свог живота везани су једно за друго „леђа у леђа“ дебелим
Кажу да су се Јерина и Ђурађ, тако свезани и бачени у море, до сада „само до поле“ окренули једно другом. Б) ГАТАЊА С ВАРИЦОМ (У Боки варицу
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
| Место рожденија мојега било је варош Чаково у Банату Тамишварскому. Отац мој звао се Ђурађ Обрадовић, родом Србин, по занату ћурчија и трговац; мати моја, Круна именом, била је родом из села Семартона недалеко
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
стварно тамновање Сибињанина Јанка (ердељског војводе Јаноша Хуњадија) у Смедеревској тврђави, где га је српски деспот Ђурађ Бранковић затворио да би му наплатио ратну штету коју је починила по српским земљама Јанкова војска враћајући се из
лирици, а Запис о даровима моје рођаке Марије право је ремек-дело, написао је у две драме у стиху (Међулушко благо, Ђурађ Бранковић) и једну у прози (Код "Вечите славине"), које се могу уврстити у врхунска драмска дела.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Јер није на Косову задњи чин; и кобни где народа глас, издајом већ име ти оцрни, јадни оче мој, син ја на ногама, Ђурађ, тим бодрије ту, страшни задржати судбине ход — или на имену Бранка, све дубље, век по век, проклетство да
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се у врачању против грома; кад лети грми, старе жене ваде ту гранчицу и машући њоме говоре: »Помози боже и свети Ђурађ!« а »ђурђари« певајући благосиљају буковим гранчицама које разносе и деле: »Кол̓ко има гранчица, тол̓ко било рачића!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Уз Лазара су били и његови сестрићи Стефан и Лазар Мусићи. Није познато да ли је и други његов зет Ђурађ Страцимировић Балшић суделовао у боју.
Ако би се рекло да је то зато што је тада у Србији владао његов син Ђурађ, одговорити би се могло да се косовски бој певао још онда по свим српским земљама, а Вук над свима владао није.
померили су се на север: деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, имао је престоницу у Београду, а његов наследник Ђурађ Бранковић у Смедереву. И један и други покушавали су да оснаже државу, али то им није пошло за руком.
Изгубивши утврђени град Београд, Ђурађ се дао на посао да изгради нову тврђаву у Смедереву. Она је била завршена 1430.
) Саградивши тврђаву у Смедереву (у облику троугла са двадесет и четири куле), Ђурађ је предузео низ мера да обезбеди своју државу.
Сем тога, 1435. године Ђурађ је склопио уговор с Млечићима (у томе уговору Зета, која је била у саставу Ђурђеве државе, први пут се назива Црном
Српску престоницу енергично су бранили Гргур, најстарији син деспотов, и Тома Кантакузин, шурак деспотов... деспот Ђурађ тражио је помоћ у Угарској, ну онде се никако није могла опремити велика војска, јер је властела тежила да ограничи
У то време Ђурађ је после пута у Зету и после бављења у Дубровнику отишао у Угарску да тражи помоћ од тамошњег краља.
Успомена на тај пораз и данас се чува у изреци: „Страдао као Јанко на Косову“. Деспот Ђурађ је ухватио Хуњадија при повлачењу и није га пустио све док није добио накнаду за штету коју је причинила мађарска
и Турци су почели све жешће да наваљују на Србију. У току тих напада, 1456, умро је деспот Ђурађ. Наследио га је син Лазар, који је такође убрзо умро (1458). Идуће, 1459. године Турци су узели Смедерево без борбе.
У једној прилици опседао је чак и Смедерево, али без успеха. Умро је у Срему 1485. други је био син слепога Стефана, Ђурађ. Он је, на позив угарског краља, дошао у Угарску са мајком Ангелином и братом Јованом.
добили су од краља Купиник (сада Купиново), Сланкамен, Беркасово и Костајницу. А кад се Ђурађ закалуђерио (као калуђер звао се Максим), Јован је постао деспот. Он је последњи потомак старога деспота Ђурђа.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И узе отмаштивати се Исмајелтеном ту му срамоту; распосла своје чете на све стране Ђурађ деспот отац њихов и доведоше му туштено турско робље.