Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Баш до његовог забрана кућа је Ђуре и Спасоје Павића. То су вам два отресна, ваљана и вредна момка. Имају сестру — да је није шале у свој капетанији.
Газда Рака погледа тамо и амо по гостима, па се тек извуче; нико га ваљда и не опази осим Ђуре и Спасоја. Они бајаги попише још по једну чашу, нађоше некаку махну вину, проинатише се с механџијом око плаћања, па
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од нових српских писаца код Бранка Радичевића и Ђуре Јакшића опажа се местимичан утицај далматинских писаца. Али тек шездесетих година прошлога века код нас се истиче
Код таквих учитеља, под утицајем народне књижевности, Вука Караџића и Ђуре Даничића, који су нарочито својим преводима Библије дали обрасце књижевног језика, млади писци, место заплетеног,
У непосредној и свакодневној околини свога учитеља Вука Караџића и свога побратима Ђуре Даничића, он је сасвим ушао у њихове идеје и са себи својственом страшћу бацио се на проучавање народнога језика и
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Лиризам и живописност, то су две одлике књижевног рада Ђуре Јакшића. Његова топла и задихана поезија је нагла и непосредна манифестација његове јаке и недисциплиноване личности.
). Своје лирске песме он је унео у збирку Жубори и вихори, али тај наслов, који би сасвим приличио поезији Ђуре Јакшића, никако не приличи сладуњавој, бледој, малокрвној поезији Милорада Шапчанина, поезији девојачких албума за
схватањима и искључивошћу, покушавају да омету тај развитак, да језик задрже у уским границама језика Вука Караџића и Ђуре Даничића, унеколико и успевају, али природан развој књижевности све више попуњује и усавршава српски књижевни језик и
За време српско-турског рата служио је у пресбироу. После смрти Ђуре Јакшића, 1878, дошао је за коректора Државне штампарије. У два маха био је уредник званичних Српских новина. 1881.
Он је дошао у згодан час, када се на приповеци мало и слабо радило, одмах после смрти Ђуре Јакшића и Стјепана Митрова Љубише, а пре но што су се јавили Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ.
— Као сеоски учитељ у Свилеуви, читајући приповетке Милована Ђ. Глишића, Милана Ђ. Милићевића и сеоске приповетке Ђуре Јакшића, а нарочито малоруске списатељке Марије А.
говор Задатак Уједињење омладине (Нови београдски дневник, 1887), мањи књижевни чланци о Белушу, сину Ђуре Јакшића (Јавор, 1882), о Шекспировом Кориолану (Гусле, 1882), о Крашевском (Србадија, 1883).
МИЛЕТА ЈАКШИЋ Синовац Ђуре Јакшића, Милета Јакшић рођен је 1869, у Српској Црњи, у Банату. Свршио је гимназију у Новом Саду, богословију у
ненаучним и преживелим схватањима: да је српски књижевни језик довршио своје развијање, и да је језик Вука Караџића и Ђуре Даничића дефинитиван књижевни језик од кога се, као од неке светиње, не сме одступати.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Око мене браћа Грмечлије, па друг друга оставити неће . . .“ Ниже Милорад писмо, пјесму Жалобитног Ђуре, ђедо ћутке плаче, а Цар Душан закренуо главу у ћошак, па му сузе капљу у лонац с охладњелим, стинутим грахом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Коме би пало на памет да пореди и важе песме Ђуре Јакшића и приповетке Лазе Лазаревића? Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком другом у
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МИЛЕ: Ја с човеком стојим овако! Ишли смо зајдно у занатлинску, шапто сам му „Отаџбину” од Ђуре Јакшића! „И овај камен земље Србије...” ЈАГОДА: Пусти сад тај камен, оћу да прођем!
Илић, друг Илић, одличан кадар, проверен! Ишли смо зајдно у занатлинску... ИКОНИЈА: Шапто си му оно од Ђуре Јакшића! МИЛЕ: Откуд знаш? ИКОНИЈА: Откуд знам!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На слици Ђуре Јакшића Бакљада пролази кроз Стамбол-капију прво што се опажа, кроз дим бакљи, то су победничка лица Срба који наступај
У Београд се, кроз Стамболкапију, тешко улазило а још теже излазило. Слика Ђуре Јакшића настала је много после Васине смрти, у епохи у којој је тек ослобођен народ био опијен сопственом снагом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ђуро!... Гле мога Ђуре!... Станка!... — Добро јутро, нано! — О, децо... а ја све мислим и стрепим кад ћу чути...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1885. ТИНА ЈАКШИЋКА Оде и ти с овог света У жилишта, души нова, Удовице нашег Ђуре, Верна љубо песникова. Што је Ђура Српству давô То је било са литица На којима ти му беше Јединица пратилица.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића. Раздобље започето тим делима доноси пуну победу романтизма као стилског правца.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Напомена Ђуре Јакшића НОЋ У ГОРЊАКУ Као бедем тврди црна поноћ стоји, Преко кога прећи пуст се живот боји. Побожна обитељ
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Мотив незаштићеног детета, али у другачијем поетском кључу, чини основу песме „Сироче“ Ђуре Јакшића (1832–1878); дечји јади сирочета исказани су, као и у другим песмама овог песника, кроз његов поетски дијалог
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Песме: Перовић Батрић, Три сужња и још неке записао је Вук од Ђуре Милутиновића Црногорца. „Он је, као слепац, негде око 1809.