Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Писар и кмет остадоше у заседању да се, поверљиво, разговоре о другим општинским пословима, а остали, заједно са Ђурицом, изиђоше пред судницу и полегаше на меку зелену траву. — 'Натема вас било, како дознасте за ово тако брзо?
Једни држаху запете пружене пушке, а Други ножеве. — Ћут! Да се нисте макли! — викну Радован, трчећи са Ђурицом и Митом к њима. Новица и Коста утрчаше у кућу, и одмах се тамо зачу врисак и кукњава.
па погледаху где би се могао још који напад извршити. Радован се више и не врати у село, ну продужи с Ђурицом прави хајдучки живот. Његово учешће у оном нападу било је тако јасно, да му није остало више никаква друга излаза.
Видећи је онако зачуђену, девојке то протумачише радозналошћу, па јој испричаше своју коб са Ђурицом. — Окупила ме Живана пљускати — поче Јелица — те искочих из вира...
Само онако твојски, знаш? — Могу, вала, залудан сам — одговори Радован и оде за Ђурицом. Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом.
Прођоше неколико дана, а Радован не опази ништа сумњиво, те већ одлучи да не иде више за Ђурицом. Вујо га нагна да оде још једаред. Беше прошло доба малога ручка.
« Откако је учинила први корак за ближе познанство са Ђурицом, од тада јој вазда стајаше на догледу нека зла слутња. Али она је вазда избегавала да мисли о томе и да тумачи ово
И сама власт поче много живље да трага за Ђурицом, не дајући му нигде да се стани. Ђурица сад тек поче да разумева и осећа свој ужасни положај: личио је на звер, коју
Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. — Стражарите ли помало? — пита Ђурица смешећи се. — А ја... сеткаримо помало, ет’ ... — Продајте нам два пурењака.
И сам Никола се забави тим послом и стаде да броји, заједно са Ђурицом, једну по једну банкноту, као да и њега интересује колико ће се наћи новаца у том завежљају.
Пред Ђурицом се само претварао да није ни знао за њен долазак. — Која те вода донесе овамо, Јуло ? — викну он, кад је опази.
— Шта је то тамо, Милисаве? — Викну он, не излазећи из собе. — Дошла, господине, она девојка што иде са Ђурицом... Тражи вас, каже, да преда Ђурицу. — Закључај брзо врата споља ! — рече му он тихим гласом.