Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ритам ће кроз музику речи Пробити себи путе, И отићи у прави крај; У песми закони ћуте Пустите осећај! М. Ђурчин ЦXXXИИИ НА СТРАНПУТИЦИ Дођ т. зв. јесен, Т.ј. стало падати „жуто лишће“, и т.д.
М. Ђурчин ЦXXXИВ НА БАЛУ По глатку и клизаву поду Гомила чудно се врти; Све дођу двоје и оду, И мушко женску прти; У женске,
“ - А, тако!... М. Ђурчин ЦXXXВ У ТРОЈЕ Кад земља преста да тужи, Те се на равној ружи Расцвета први цвет, А лептир полете бели Да први куша
сам Бог свети зна! Пролеће, ти, и ја. М. Ђурчин ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању и по жбуњу Нешто се буди и нешто се
Ал' после, бићемо тужни, Јер знамо шта бити не сме. Вече ће бити лепо К'о свршетак тужне песме. м. Ђурчин ЦXXXВИИ ДА Л' ХОЋЕШ ТАКО? Чуј, истину ћу ти рећи: Моја љубав од овога света.
Да душу своју љубављу спасавам. Ја жену тражим, снаге и полета! Моја је љубав од овога света. М. Ђурчин ЦXXXВИИИ ПО ЗИМИ (1-З) 1 Доћи ћу ти праћен вихоровом песмом И мећавом злобном.