Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Него и јесте чудан био тај дуварски сахат. Права антика, што наши кажу. Био је мало мањи од иконе св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Био је сигуран да нико неће ни ланути. Право, тако, прође крај најмањег међу братенцима, мајора Ђурђа, који је био растом не само најмањи, него и најдебљи.
Он је међу њима био највиши, а није био узео чак ни став према пропису у војсци. Био је то човек виши главом од Ђурђа, мало кривоноги дугајлија, са косом која се сјала као потамнело злато.
Само су официри били у тој гомили на коњима и Гарсули познаде, међу њима, мајора Ђурђа и Трифуна. Трифун је био командант параде тог дана и Гарсули, са запрепашћењем, виде да се око Трифуна, поред жутог
Кад су кола стала, кирасир поче, галантно, скидајући трикорн, да поздравља жене, али кад виде Ђурђа, како га гледа, и кад чу како опсова, он се спусти из кола, на супротну страну, и оде у стражару да сврши свој посао
Знам и ја где се Славонци у Бечу састаједу! И ја знам где је „Енгел“ бирта.“ Петар није скидао ока са Ђурђа и жена, а затим остави жену и примаче се Павлу: „Слушај мене, дугоњо, немој ни жене, ни Ђурђа. Аха!
није скидао ока са Ђурђа и жена, а затим остави жену и примаче се Павлу: „Слушај мене, дугоњо, немој ни жене, ни Ђурђа. Аха! Неимање, што но кажу, немир је од свијета.
Свака трка, између ње и Ђурђа, завршавала се њеном победом. Ђурђе је имао обичај да каже: „На коњу си, знајем, боља. Него треба, снашо моја, да се
А кад виде да га госпожа Фемка не разуме, он јој протумачи реч, како ју је од Ђурђа био научио. А госпожа Фемка, кад јој је протумачио, рекла је само: „Ју!
Кад јој узе шафољ, и кад јој опет рече да иде, он јој помилова лице, као што би помиловао дете Трифуново или у Ђурђа. Она га је, уплашено, али очигледно очарана, гледала. А он је још једном помилова.
А за све три, неколико, изрјадних, мајлендерских, махрама. Па нека бирају. Писао је да је, за Петра и Ђурђа и Трифуна, набавио лепог, златног, гајтана, неколико рифова, какав видели нису.
Павле је, дабогме, највише причао о школи јахања у Леополдштату. Шта прича о Бечу – питали су официри Ђурђа – кад се рашчуло у Темишвару да се Павле вратио. Шта је у Бечу, ново?
Међутим, пре него што је, ма ко, могао, ма шта, да учини, Павле је био са столице скочио и Ђурђа одгурнуо. Стајао је, онако кракат, виши скоро главом, пред Петром, ухвативши га за груди.
Црњански, Милош - Сеобе 1
прећи преко брда, у Чешку, да се туче против Пруса, у околини Хеба, откуда беше, недавно, Рашкович пренео тело деспота Ђурђа Бранковича, измученог и, како се у полку говорило, отрованог.
Осим тога, пренос тела из туђине, и сахрана у Фрушкој гори, деспота и графа Ђурђа Бранковића, беху се прочули свуд, и по најмањим селима.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сад се и брадоња нађе побуђен да се поново умијеша: — Стари, ово ја скицирам да лакше могу насликати светог Ђурђа како јаше, еј. Светог Ђурђа, знаш. Дјед се још више забезекну: — Светог Ђурђа на кобили, на мојој бангавој Мими?!
Светог Ђурђа, знаш. Дјед се још више забезекну: — Светог Ђурђа на кобили, на мојој бангавој Мими?! Е, то ни некрштени Турци не би
Светог Ђурђа, знаш. Дјед се још више забезекну: — Светог Ђурђа на кобили, на мојој бангавој Мими?! Е, то ни некрштени Турци не би урадили.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Док се тако крсти була, у том часу у цркви малој на иконостасу икона се једна стреса у оквиру, икона Ђурђа, свеца намастиру, стреса се слика у тресу све јачем, светитељ Ђурђе замахује мачем, замахује љуто све жешћим махом, а
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ 29. Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Мајка га у скут бацаше, “Ни моја Ђурђа, ни цвеће!
ЂУРЂЕВСКЕ ПЕСМЕ 29. Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Мајка га у скут бацаше, “Ни моја Ђурђа, ни цвеће!“ Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Оцу га у скут мећаше. “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!
“ Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Оцу га у скут мећаше. “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Ђурђа га сестри бацаше, “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!
“ Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Оцу га у скут мећаше. “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Ђурђа га сестри бацаше, “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Драгу га у скут бацаше: “И Ђурђа моја и цвеће!
“ Ђурђево лето, пролето, Ђурђа ми цвеће бераше, Оцу га у скут мећаше. “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Ђурђа га сестри бацаше, “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Драгу га у скут бацаше: “И Ђурђа моја и цвеће!“ 30.
“Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Ђурђа га сестри бацаше, “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Драгу га у скут бацаше: “И Ђурђа моја и цвеће!“ 30.
“Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Ђурђа га сестри бацаше, “Ни Ђурђа моја, ни цвеће!“ Драгу га у скут бацаше: “И Ђурђа моја и цвеће!“ 30.
31. Мајка хоће Ђурђа да окупа; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да окупаш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га
31. Мајка хоће Ђурђа да окупа; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да окупаш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га сузам’ окупати!
“ Мајка хоће Ђурђа да обуче; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да обучеш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га у
“ Мајка хоће Ђурђа да обуче; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да обучеш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га у рукав обући!
“ Мајка хоће Ђурђа да опаше; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да опашеш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ Сви остали шљедоваше његову примјеру. Његуши за Богом поменуше Ђурђа светога. „Е, ајмо дјецо!“ рече Оташ и пође. Сви сиђоше низа страну и уставише се више пута.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Сва Венеција зна му садржај — Јер сва Венеција очи упире, У овом, по њу кобном времену, У тврди престо Ђурђа, мужа твог!...
јој ђердан алемов и још друге неке скупоцене дарове; — пружа јој и руку да га пољуби, а Јелисавета збуњено гледа у Ђурђа.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
КОПАЧА 137 ПЕСМА ДРУГОГ КОПАЧА 138 ПЕСМА РАСПЕВАНОГ СТАРЦА 139 ПЕСМА ВЕЗИЉА 140 ПЕСМА НЕЗНАНЦА (ІІ) 141 ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА 143 УВИ МЊЕ, УВИ 144 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) 145 ВОДИ МЕ, ПОВЕДИ СЛЕПА 146 ЂУРЂЕВА ПЕСМА (ИІ) 147 МАРИНА
Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам! ИЗ ЂУРЂА БРАНКОВИЋА УВИ МЊЕ, УВИ Уви мње, уви, залуд глухота, чујем, иза брда ваља!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
, родитељем Сибињанин-Јанка. Оне Певају и деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456), његове односе с Мађарима и његове личне незгоде, све то легендарно н епизодично.
да припише издајство баш Вуку Бранковићу: он је владао на Косову, а није погинуо у косовском боју; влада његовог сина Ђурђа Бранковића, са разних разлога, била је изузетно тешка народу; најзад, за владе Бранковића српска држава коначно је
Раја је у косовском боју гледала почетак своје несреће. Своје муке у домаћој феудалној држави (пре Ђурђа Бранковића) она је већ, углавном, била заборавила; уосталом, те муке биле су неупоредиво мање него оне под Турцима.
Као некакви владари над тим Србима били су потомци деспота Ђурђа. Они су и сами носили назив деспота. Први је био син слепога Гргура, Вук Гргуровић, у песмама познат под називом
Он је последњи потомак старога деспота Ђурђа. Храбро је војевао против Турака и намеравао да поново освоји Србију, али то му није пошло за руком. Умро је 1502.
коње угледао, завриштао дорат под Иваном; ал’ беседе два пашина сина: „Господине, аго од Рибника, ето старца Сенковића Ђурђа! Сад ћеш, аго, изгубити главу, данас ћеш се с нама растанути“.
Ал’ га, браћо, погубити нећу, јер је Ива дете неразумно, већ га оћу жива уватити; а у Ђурђа млого кажу блага: за њ ћу узет шест товара блага“.
’Ваку прву прилику вргоше: од Трипуна до Светога Ђурђа сваку ноћцу мјесец се ваташе, да се Србљи на оружје дижу, ал’ се Србљи дигнут не смједоше.
А Кулин је Иву преварио, — једно јутро курва поранио, по Васкрсу, пред Светога Ђурђа, с војском оде уз ту воду Дрину; каде дође Јадру, води ладној, у Добрићу селу освануо, Добрићане Србље
Големовић Ђура је челник деспота Ђурђа. Шајновић Дамњан су — по једном мишљењу — уједно сливени Ђурђев војвода Шахин (пореклом Турчин) и Дубровчанин Дамјан
52 О Јовану и Максиму в. увод ИИИ, 5. Њихова мајка Анђелија (Ангелина) била је кћи албанског „великаша Ђурђа Аријанита, а сестра Гојисаве, жене Ивана Црнојевића“. Милутин је песничко име. Фрушка планина (тј.
Ђурађ Сенковић није отац Ивана Влатковића. Иван је имао брата Јурја (Ђурђа), а отац му се звао Новак. О страшном оделу (од рисовине и самуровине). Бојно копље вуком покројено, тј.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
(чувар стоке) а кад се отуда вратио, мијешао је у наш језик много енглеских ријечи, жену Мару звао је „Мери“, оца Ђурђа „Ђан“, а сина Николу „Ник“. Због тога је читаво село, па и ђаци у школи, дјечака звало Ник.