Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, Ђурђе је био славна јуначина и такав, а најмлађи. Леп као Циганче. Ђурђе је био узео став „мирно“ пред тим Венецијаном,
Међутим, Ђурђе је био славна јуначина и такав, а најмлађи. Леп као Циганче. Ђурђе је био узео став „мирно“ пред тим Венецијаном, црвен као рак, притегнув сабљу уз бут.
Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос. У себи, Ђурђе је осећао да браћа очекују да нешто каже Гарсулију, али он само промрмља:
Међутим, сад је Ђурђе стајао занемео, и ни у нос. У себи, Ђурђе је осећао да браћа очекују да нешто каже Гарсулију, али он само промрмља: „Море, оно ми је брат, ко ми је добру рад“ –
Његов братенац, дебели, мали, мајор Ђурђе, убацивао је оне који су били истрчали из редова, у редове, као џакове. Али се „нећемо да будемо павори“ сад већ
Сунце је над њима црвенело и сијало се, као бомба. Браћа, Ђурђе и Петар, Исаковичи, при доласку у Темишвар, у очекивању даљих сеоба, били су се населили у једном трактиру, који се
На то су и његов брат Ђурђе, и жена Ђурђева, Ана, одмах пристали. Међутим, Трифун, који је у оној гунгули био ударен по глави, одбио је да иде.
У једној од тих соба становао је Ђурђе, који је – иако је био годину дана млађи од Петра – у војсци, одмакао далеко. Ђурђе је, у рату, пре неколико година,
У једној од тих соба становао је Ђурђе, који је – иако је био годину дана млађи од Петра – у војсци, одмакао далеко. Ђурђе је, у рату, пре неколико година, неколико пута, заробљавао тако чувене, непријатељске, официре, да су официрски чинови
Његова жена, Ана, имала је сад своје друго дете и бојала се да јој Ђурђе, у сну, онако дебео, дете не пригуши. Терала га је из кревета, а он би се онда, јадан, свио око њених ногу.
Она је била вриснула, пробудивши се, без детета, јер га је Ђурђе био узео у наручје. Он је децу носио, као да су то медведчићи.
Ћерчицу своју дизао је рукама, као што се дижу јагањци, главачке. У соби, у којој је Ђурђе становао, није било гоблена, нити су на зидовима били анђели рококоа.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ко се звао Ђорђе зове се Ђурђе или Ђурађ или Ђорђије; Димитрије постаје Дмитар или Гмитар. Иде се тако далеко да се посрбљавају и имена страних
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
иконостасу икона се једна стреса у оквиру, икона Ђурђа, свеца намастиру, стреса се слика у тресу све јачем, светитељ Ђурђе замахује мачем, замахује љуто све жешћим махом, а коњиц му дише огњевитим дахом, огњевитим дахом листове
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Полако, господине, хоће да буде све, само полагацко, — одговори му чича Ђурђе. Капетан се још који пут љутне, повикне, па се полагано навикне на нашу тишину и наш рад, те му после и не пада на ум
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
познајемо — проговори махнувши главом у лево, хотећи тим начином да искаже и неко чуђење ради ове необичне посете. — Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
“ Ја?... А откуд ја?... (Чита.) „Лепота ти је чудна, свемоћна! Ђурђе те љуби... за љубав ће ти Лавова горских дати хиљаду Да као бедем, љутим челиком, Пред венецијанске стану зидове:
јавно признати Колико храброст овог народа У наклоности цени големој, — Република му шаље штампару Што је у дужда Ђурђе заискô. ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала! ЛЕОНАРДО: И оружја... ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала!
БОГДАН: И заплакала се? А што се заплакала? ВУЈО: Е што?... Што је и Ђурђе срца Иван-бегова, па јој богме не да на вољу баш како би она шћела...
БОШКО: Хајд’мо, Богдане! Ја право одох нашем Станиши. БОГДАН: Ја главарима. Сутрашњи дан је За сабор Ђурђе определио... БОШКО: Иди, Богдане, — кажи им Каква нам земљи прети несрећа, Па нек’ се сваки муци досећа — Збогом!
ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежевоме. Јелисавета, капетан Ђурашко, а затим кнез Ђурђе и Станиша. ЈЕЛИСАВЕТА: Нема га још — А ишчекујем га нестрпељиво, Он ми се чини да је једини У земљи овој кô
ЈЕЛИСАВЕТА: Живи! Али сад даље, одлази! Јер тако ми се чини, Ђурашко, Да са Станишом Ђурђе долази. (Капетан Ђурашко одлази.
ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо! Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу, Мог
ЧЕТВРТА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Станиша и Јелисавета. КНЕЗ ЂУРЂЕ; Славујче! тицо! Ил’, ако волиш, божји анђелу! Ево ти водим моју жељицу, Мог милог брата — мога Станишу!
Ево ти водим моју жељицу, Мог милог брата — мога Станишу! ЈЕЛИСАВЕТА: Мога девера? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, сунце, девера твог! А мога брата, брата јединог.
ЈЕЛИСАВЕТА: А! О, сирота! КНЕЗ ЂУРЂЕ: А зашт’ сирота? За алем овај? Зар од алема мислиш то је сјај?... Суза је раје то, рајин уздисај!
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња! ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: У руку, чедо! То је обичај. ЈЕЛИСАВЕТА: Обичај? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Светиња! ЈЕЛИСАВЕТА: У свету, кнеже, Где светлост влада умом човечјим — Нежност је женска мужу светиња!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ То изрече, оде Смедереву; а кад дође ка Ђурђевој кули, али сједи Смедеревац Ђурђе, ево сједи пред бијелом кулом, и са њиме Тодор од Сталаћа и Појезда од Голупца града; они пију црвенику вино.
Но кад дође Облак Радосаве, а он њима божју помоћ даде, па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе, јазук тебе и господству твоме што с̓ Јерини, Ђурђе, допустио те погуби толике војводе и поломи крила од крајине!
божју помоћ даде, па срдито оде говорити: „Господару, Смедеревац-Ђурђе, јазук тебе и господству твоме што с̓ Јерини, Ђурђе, допустио те погуби толике војводе и поломи крила од крајине!
Ал̓ му вели Смедеревац Ђурђе: „Слуго моја, Облачићу Раде, иди, слуго, на горња вјешала, отишло је тридесет катана, одвели су двије војеводе, хоће
окрену дебела ђогина, оде брзо на горња вјешала, те привикну на катане младе: „Не вјешајте двије војеводе, мене их је Ђурђе поклонио!“ То катане једва дочекаше, пустише му двије војеводе.
На бијелу граду Смедереву, онђе бјеше стари деспот Ђурђе са његова два вриједна сина: са Стјепаном, а и са Гргуром. А на оној на равној Ресави, онђе бјеше војвода Стеване.
Гледа књигу Сенковићу Ђурђе, гледа књигу, а сузе пролива; ал’ га пита Сенковићу Иво: „Родитељу, што сузе проливаш? досад су ти књиге долазиле и
Именице Ђурађ и Иво имају још један облик у номинативу: Ђурђе и Ива. 60 Сењанин Јуре (Јуриша) је (по једнима) Јуриша Војковић, познати сењски ускок; (по другом мишљењу) капетан