Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ове се породице, иако имају по једног или више чланова у печалби, баве и сточарством, и од њега живе. После Ђурђевдана се дижу на бачила где подижу привремене станове, праве сиреве и масло и продају вуну и овце.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³ Другим средствима девојке у Поповцу постижу исти циљ: „Дјевојке уочи Ђурђевдана посаде струк коприве (жаре) и намјене га на своју удадбу.
“⁷ Слично се гата и у Срему. Да би девојка из Скопске Црне Горе сазнала за којег ће се „бећара“ удати, она, уочи Ђурђевдана, узме три чешња белог лука, па два од њих назове којим драго познатим именима, а трећи назове „незнани“.
Тако, на пример, девојка у Банату уочи Ђурђевдана сеје босиљак и при том говори: „Ја сејем а суђеник нек дође преконоћ да влачи босиљак.
“ Онда ће јој се, кажу, сигурно јавити суђеник у сну.⁹ У Поповцу девојке уочи Ђурђевдана наберу разне траве: зановети, зверице, рибице, повратиче итд.
¹³ А ево како сазнаје девојка из околине Сарајева хоће ли се удати за момка или удовца: „Уочи Ђурђевдана узме девојка мотовило, па њиме дирне у ћумез, гдје кокоши леже.
Тако, на пример, девојке често наберу уочи Ђурђевдана траву оман и говоре: „Омане, брате рођени! Помами (тога и тога) за мном!
Да је уторак по древном веровању несрећан дан сведочи и израз „црни уторак“ (први уторак после Ђурђевдана). У једној клетви, што је такође симптоматично, каже се: „Други торник да не та прачека!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Око Ђурђевдана најменик примио своју зараду, пољубио се с дједом, скрушено се прекрстио пред иконом Киријака Михаила, наше славе, под
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кад беле магле, око Ђурђевдана, ускипе млеком и повуку влагу, То јавни чин је Господовог плана да штедро проспе творитељску снагу, те сваком
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Није тешко препознати да су соба, кућа, башта и варош оне исте у којима је боравио дечак (приповедач) из Ђурђевдана и Увеле руже. Све је на своме месту, све је као некада. Само, делује сабласно.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
употребљује се и у гатањима. У околини Ђевђелије, мајка која има више деце па хоће да дозна које је најсрећније, уочи Ђурђевдана намени у башти по један струк б. л.
Девојке удаваче уочи Ђурђевдана откину подједнако два пера на струку б. л., па ако ујутру десно перо буде веће, удаће се, а ако лево буде веће, неће
Најбоље је ако се том приликом и обаје (СЕЗ, 13, 296). Нарочито јако дејство на рашћење косе има сок добијен уочи Ђурђевдана (ЖСС, 117). Рашћењу косе помаже чак и вода од кише која се на л. задржала (ГЗМ, 6, 1894, 656).
У неким крајевима та забрана везана је за Ђурђевдан (Караџић, 4, 1903, 168). У старој граници до Ђурђевдана не уносе се у кућу никакве зелене гранчице, а на Ђуђевдан окити се њима и кућа и црква; доцније, ако запрети град,
гранчицама, »да би им коса расла као в.« (ГЗМ, 6, 1894, 269; 656); понекад се чешљају седећи на конопцу, који је уочи Ђурђевдана преноћио на в. (»да ми расте коса као в., а буде дуга као конопац«, ЖСС, 118). Негде девојке остављају зејтин да на в.
288; 10, 226; Караџић, 2, 1900, 216 ид), може се наћи новаца (ЗНЖОЈС, 7, 116; 19, 211; нарочито ако је нађена пре Ђурђевдана, о.с., 19, 211), имаће се среће у лову (ібідем, 184), имаће се среће уопште (ЗНЖОЈС, 7, 116; 19, 203).
Ђ. се уочи Ђурђевдана набере, па се ујутру, пре сунца, сасуши и стрља, и онда се шмрче против кијавице (ЖСС, 118). ЕНДИВИЈА Ендівіе
(Софрић, 98). З. има улогу и у љубавним врачањима. Девојка, да би је момци волели, треба да уочи Ђурђевдана метне з. (и друго неко цвеће) да преноћи под ружом, и онда га меће у воду у којој ће се купати (СЕЗ, 14, 59).
Софрић, 101), трава од жуча (ЖСС, 118). Бере се и на Биљани петак (Караџић, 3, 1901, 121, Левач), и уочи Ђурђевдана (ЖСС, 118, Шабац), и мећу га у омаху, којом се, на Ђурђевдан пре сунца, умивају (»да би биле златне«, Караџић, 4,
Ту, код села Петријева, има место Јасенак, где расте врло много ове биљке. Уочи Ђурђевдана и Спасовдана доводе овде болеснике, често из велике даљине.
Уочи Ђурђевдана девојке узму неколико зрна ј. и с њима преноће; сутра намене зрна појединим момцима, а једно себи, и онда их на ватри
ЈОРГОВАН Фліедер (ѕyрінга вулгаріѕ). Јоргован: јаргован; јергован; љиљак (Софрић, 134). Бере се, уочи Ђурђевдана (понекад и пре сунца на Духове, или на Цвети), као »лековита« биљка, и њиме се ките прозори и врата (Караџић, 1, 1899,