Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
једну ожењену главу долази, и тако једни̓ пута дође на мешћемску главу по сто а каткад и више гроша о Митрову-дну и о Ђурђеву—дну. Но треба и то знати да у ваљевској нахији мешћемски̓ глава није више било уписани̓ него само 750.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А знате што га је отпустио? — На правди бога!... Видео га да игра крајцара! — Тек ћете се ви после чудити. То о Ђурђеву дне. Дошао Прока у дућан да му се наново потпише буквар. Бабо извади деведесет гроша, па каже: „На, ево ти ајлука!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Оставила је за собом и жену Ђурђеву. А Ђурђе је тешио жену: „Нисам јој, душо, колане притезао, али јача је од тебе у колену!
Плакала би, кад би Варвара полазила. Мати их је посматрала, зачуђено, и огорчено. Трифунова жена није волела ни жену Ђурђеву, Ану. Не зато што је Ана била чувена у школи јахања за официре у Темишвару, него зато што је слушала Варвару.
Све што Варвара каже, било је за жену Ђурђеву као свето писмо. Кћер капамаџије Гроздина није себе сматрала ни мало гором од тих сенаторских ћерки, па јој је тај
Затим су, на Ђурђеву команду, повадили сабље. Костјурин је наредио да стану. Окренувши се својим официрима, рече да је то, што су видели,
Оно што се, као сигурно, може тврдити, из писама у заоставштини Исака Исаковича, то је, да је отац Анин довео децу Ђурђеву у Кијев, после те зиме, у лето 1754. А да су и деца Трифунова доведена.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
у Румунији као дућанџије и механџије, нарочито двојицу, од којих један има радњу у Тргу Жиу под Карпатима, а други у Ђурђеву на Дунаву. Први је Мавровац а други је Мијак из Галичника.
И сада она о Ђурђеву дне „искаче и чешља се“ код овог вира. Судећи по Гњилану и код њих су развијене реалистичке особине и предузимљивост.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Нека му даду барјак, па ћемо му дати Милицу! То тако кажемо, јер знамо да неће бити! А о Ђурђеву дне ствар мора бити начисто, јер је вријеме Милици да се удоми... Чим се чује да је слободна, навалиће просиоци...
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Како се све измени овде у Београду, откад нисам била. НЕША: Има двадесет и осам година? СТАНИЈА: Прошло о Ђурђеву дне. НЕША: Е шта ћеш. СТАНИЈА: Иза Варош-капије беше неко ђубре и гробље. А сад... НЕША: Сад су најлепше куће.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Те доплови до Ђурђева двора, Па запитај Ђурђеву мајчицу: Оћеш, мајко, оженити Ђурђа? Не жени га младом удовицом, Већ га жени лепотом девојком.“ 114.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Па има његову иконицу објешену о грлу. Бјеше је изгубио а донио му је Озринић о Ђурђеву дне“, рече Стана. Обје се дигоше и приђоше к њему. Јанко, смијући се, извади из њедара сличицу.
А данас и јест Митров данак, хајдучки растанак... А о Ђурђеву дне, кад се састанете, ако ме не затечете у животу!...“ „Остави се прича, но казуј рашта си нас тражила!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дан по дан, доћи ће и Ђурђев дан! — Говорила с јесени, у петак, мајка удовица ћерци која је требала да се венча о Ђурђеву-дне, тешећи је да ће време брзо проћи; а сама је требала у идућу недељу да се преуда, и већ је сада бројала дане,
расте и напредује) свака твоја работа, како вода о Божићу, а лист и трава о Ђурђеву-дне! И да ти сваки твој брат и пријатељ завиди па добро!
(Небо) 266 — Све поље чавлима поковано? (Небо и звезде) 267 — Сви се радују Ђурђеву дну, само се њих седам не радују? (Влашићи — звездана плејада) 268 — Сивац море прескочи. ни копита не укваси?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Остају у гори од пролећа до јесени ("Отишли су о Ђурђеву данку,/ Остали су до Митрова данка,/ Лист опаде, а снијег западе").
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 25), слави (СЕ3, 7, 1907, 53; 19, 92; Браство, 8, 1899, 82), Новој години (СЕЗ, 19, 20), Младенцима (іб., 37), Ђурђеву дану (іб., 49).
Л. је корисна и као апотропајон: њеним гранчицама ките се врата и прозори о Ђурђеву дану (СЕЗ, 14, 58) и Тројичину дану (СЕЗ, 14, 66; 19, 61). Л.
У Подрињу раде се, о Ђурђеву дне, извесне манипулације са тисовином противу града (СЕЗ, 17, 172). Тисовину радо држе поред иконе (СЕЗ, 32, 377). Т.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Али већ 1437. године Турци су опустошили Ђурђеву област — да би му се осветили што су пред Смедеревом претрпели пораз од мађарске војске. Идуће, 1438.
Кад сретоше Ђурђеву војводу, о скуту му обискоше младе, љубе Рада у скут и у руку, па одоше смјерно говорити: „Богом куме, Облак-Радосаве,
Кад то чуо Облачићу Раде, он потрже троструку камџију, те удари Ђурђеву Јерину: колико је лако ударио, са црном је земљом саставио; па он узе двије војеводе, одведе их двору бијеломе, угости
Ал’ то бего ништа не слушаше, већ извади ножа пламенита, па он закла побратима свога, као јагње о Ђурђеву дану. Мало време затим постајало, зима прође, а прољеће дође, књигу пише Старовлаше Павле своме побри Сави од
Сад се може по гори ходити; него хајде да се састанемо на рочишту о Ђурђеву дану“. Када дође лијеп данак Ђурђев, Ђурђев данак — хајдучки састанак, састаше се до два побратима, и са њима до