Црњански, Милош - Сеобе 2
Чинило се као да хоће нешто да каже. Али кад Грк прође, он се само осмехну и промрмља Ђурђу, тако да га је и Гарсули – ако је хтео – могао чути: „Зар Шокац да те ућутка, оца му?
Ту, у Рабу, Исакович је, међутим, имао сан, који је, после, често, причао Ђурђу, али и Ђурђу смушено и тужно. Ипак, најстрашније је било у том сну, да се смехом завршио. Смехом који га је пробудио.
Ту, у Рабу, Исакович је, међутим, имао сан, који је, после, често, причао Ђурђу, али и Ђурђу смушено и тужно. Ипак, најстрашније је било у том сну, да се смехом завршио. Смехом који га је пробудио.
Одговарала је безобразно, чак и Ђурђу. Официри, који су дотле бежали од ње, јер се причало да је глува на једно уво, и да нема мираза, завидели су сад Павлу.
Коло се тресло и смех се орио. Тек доцније, дозволише Павлу да одведе своју младу жену. А Ђурђу се десило нешто чега се, после, сећао, целог живота.
А они, Исаковичи, поштују га и не знају. Чудно! Чудно! Само неће смети свом братенцу, Ђурђу, рећи име родног места тог њиховог светитеља. Ђурђе би се – да се тако зове – зачудио. Све је у свету лудо!
у породици забашури – скретао им је пажњу на то, како папежници, који седају за сто, да вечерају, праве крстове. Ђурђу није било смешно то, што се папежници крсте, пре јела, него како се крсте.
Зачудо, у општем згражању, Петар се смејао. Он је, са киселим осмехом, говорио Ђурђу: „Чујеш ли ти, дебели, куд смо стигли, слушајући Пају? Како кажу? Нема шарже моје на списку? Па добро, добро.
Петар се том грохотом насмеја! Договорише се, дакле, да још једном позову, Ђурђу, Трифуна, а за то време да Павле оде до Махале и види шта хоће та паорка. Тако је и било.
Свом братучеду, Ђурђу, поновио је, неколико пута: „Научих, дебели, у Вијени, међу сународницима, разлику, између добра, и зла!
Павле је, после, кад је о Вишњевском, братенцима, причао, имао обичај да каже, Ђурђу: „Чувај се, дебели, Србина, који не псује, има беле руке и лице углађено! Курва је то!
двоје, поред матере, а сад ће имати да гледа, у порођајним мукама, у неки прозор у снегу, или неку непознату стреху. Ђурђу је, постмајстер Хурка, зачас, разместио хусаре, и кола, по Токају, а Ђурђе је први пут у животу, без ценкања, плаћао.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Учествовали су у експлоатацији рудника по старој српској држави. Деспоту Ђурђу Бранковићу су платили 300.000 дуката за експлоатисање рудника у Новом Брду и у Јањеву.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Боже помози! Боже помози! Боже милостиви, ти помози и утјеши. Жива богородице, смилуј се, помози! Свети Ђурђу, моје лијепо крсно име, помози нама грјешнима!
— рече вођ, па као да и њега тај призор наведе на побожност, прекрсти се и прошапта: „Помози нам, боже и свети Ђурђу и свети Аранђеле!“ Никшићи су дуго клањали, па посједаше и запалише луле.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
31. Мајка хоће Ђурђа да окупа; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да окупаш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га сузам’ окупати!
“ Мајка хоће Ђурђа да обуче; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да обучеш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га у рукав обући!
“ Мајка хоће Ђурђа да опаше; Мајка хоће, а сеје не даду: “Немој, мајко, Ђурђа да опашеш — Ми смо Ђурђу девет милих сеја, Ми ћемо га косом опасати!“ СПАСОВСКЕ ПЕСМЕ 32.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Е мој Ђурђу! — пасмија му се на то свети Митар. — Ти се све вријеме мучиш по пољу и скупљаш плодове, да ја преко зиме ништа друго
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти би, — Ал’ никад ја!... ЈЕЛИСАВЕТА (насамо Ђурђу): Тако, ха! Буди муж!... ШУЛОВИЋ: Моли га и ти, светла госпођо! ЈЕЛИСАВЕТА: Ја молим — ви’ш! МИЋИЋ: Хвала, госпођо!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Сем тога, били су узнемиравани и од Млечића (у Приморју) и од разних великаша. Ђурђу Бранковићу, чим је постао владар (1472), Мађари су одузели Београд, а Турци Крушевац и Голубац.
После рата који се завршио примирјем у Сегедину (1444) Турци су вратили Ђурђу читаву његову област (и градове Голубац и Крушевац) и ослепљене синове.
Ни стрепња за сином не враћа старцу снагу. Али кад се после добијеног мегдана вратио Иво у турском оделу, кад се Ђурђу учинило да то долази Турчин који је убио Иву, тада је осећање немоћи нестало као да је руком однесено.
дванаест војвода! Није шала три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа!“ Ал' Кајица беседио краљу: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, нећу, бабо, заметати кавге, а тако ми улеве краљеве, и тако ми леба царевога!
Расрди се војвода сибињска, па припаса сабљу оковану, па се краљу под шатора шеће: „Краљу Ђурђу од Маћедоније, оди, краљу, да се променимо: дај ти мени дванаест војвода, голе, босе, у кошуљи танкој, ја ћу теби три
место, баш под сису леву, токе разби, срце му расече; земљи паде војвода Кајица, врисну јунак као соко сиви: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, уби мене Маџар изненада, брез јуначког мога огледања, моје сабље и деснице руке!
Можеш ли ми преболети, сине, да те баба на лекаре даде?“ А Кајица једва изговара: „Краљу Ђурђу, родитељу красни, ја ти, бабо, преболети нећу, јер су стреле пусте отроване, на змијину једу накаљене; ако можеш,
Ви узмите двоје ђеце лудо, па идите двору бијеломе а ја одох Смедереву граду молити се Ђурђу и Јерини нека пусте ваше господаре из тавнице, да је бог убије!
59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА Књигу пише ага од Рибника, па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и мене не куди дружина: ако с’,
59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА Књигу пише ага од Рибника, па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и мене не куди дружина: ако с’, Ђурђу, јунак од мејдана, од
јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и мене не куди дружина: ако с’, Ђурђу, јунак од мејдана, од мејдана и од сабље бритке, оди к мени под бела Рибника, од’ на мејдан, да се огледамо; ако л’,
јунак од мејдана, од мејдана и од сабље бритке, оди к мени под бела Рибника, од’ на мејдан, да се огледамо; ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш, преди мени гаће и кошуљу, нек ја знадем да си ми покоран“.