Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Вид се сматра као сигуран лек од очију, и због тога га на Видовдан бацају у воду и том се водом умивају (ібид., 373; СЕЗ, 14, 67. При том ваља нагласити да сва »Видова врела« лече, на Видовдан или иначе, од очију, цф. нпр.
Лист намазан медом привија се на ране (ібид.). ВИЊАГА Wеін (wілдер) <рагтхеносіѕѕуѕ>. Вињага. Болесника од великог кашља треба пре сунца провући кроз в.
преноћи, па њиме после мажу косу (ГЗМ, 6, 371). На Ђурђевдан чешљају се девојке на в. »да коса и оне расту као в.« (ібид., 269). В. је лек од срдобоље (мезгра од жиле, у вину, ЖСС, 311); кашља (теј од в.
паралеле ібид. стр. 520. ГРОЖЂЕ Траубен ‹увае›. Грожђе. Употреба г. у култу није нарочито велика. Њега мора бити, у околини
У народној медицини г. се употребљује против срдобоље (СЕЗ, 13, 1909, 347); кашља и сипње (кувано семе, ібид., 368; према србуљама, треба је кувати у маслу и појести је, а сок попити, Софрић, 80); гушобоље (сок г.
О младом месецу не треба је ни косити, јер ће стока, док је једе, бити слинава (ібид., 197). Д. се даје у ракији болеснику кога завија пупак (и при том се говори басма, ЖСС, 286).
још Плін. НХ, 22, 71). Чењеве од з. носе уза се као предохрану од чаме, грознице, и од »сваке немоћи« (ібид. Упор. и Плин.
« Красић, Прип., 2, 20; »јошеве ј.«, СЕЗ, 41, 1927, 213; »са врбе ј.«, ібид., 492, упор. и стр. 79 и 119; БВ, 9, 1894, 138. За »јаворове« и »јабланске« ј. упор.
Из ј. роди се девојка (СЕЗ, 41, 1927, 115); створи се злато (ібид., 239); када се баци на дивљу планину, начини се кроз њу пут (ЛМС, 145, 1886, 106 ид); од јабука, ко их поједе,