Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
путах сам овђена сједио и гријâ се мирно спрама сунца, а под собом муње и громове гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком града стравичнога ђе с' пода мном јалове облаци, — ал' овога чуда јошт не виђех!