Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најпослије цар зовне ону исту баџу, па ће њој све казати, а она ће њему: — Имадеш у ашчиници једнога јабанџију. Он је онај исти што ти је кћеп одвео био, ја сам га одавно познала.
Цар одмах зовне ашчибашу, и нареди му да му доведе јабанџију што је у ашчиници. Када су тога јабанџију пред дара извели, цар без сувала, без џевапа осуди јабанџију на смрт.
Цар одмах зовне ашчибашу, и нареди му да му доведе јабанџију што је у ашчиници. Када су тога јабанџију пред дара извели, цар без сувала, без џевапа осуди јабанџију на смрт.
Када су тога јабанџију пред дара извели, цар без сувала, без џевапа осуди јабанџију на смрт. Баџа ће на то цару: — Дај, царе, мени два џелата, па ћy га погубити.
Баџа ће на то цару: — Дај, царе, мени два џелата, па ћy га погубити. Цар јој даде, те ти мога сиротог јабанџију поведоше џелати с баџом у једну велику планину, и довелоше га над једну велику рупу.