Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
254. Савио се рузмарин до страже, — Лоло враже, џандари те траже! 255. Дико моја, високи јаблане, Ја ћу теби саломити гране! 256. Нисам знала, зелене ми траве, Да мој дика има очи плаве. 257.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ту се до зоре орила песма („Ој, јаблане, шири гране!“). Враницани се љутио што сам толико одушевљен балканским ратовима, али одушевљени су били, са мном, и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 501). Јаблан. »Лепо ти је родио јаблане — Све бисером и драгим камењем!« (Вук, Пјесме, 1, 435) — дакле, оно што не може бити; упор. примере за то ѕ. в.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Врхови се жаре — Тихо вече шушти у гримизу свиле; Они кући иду, као сенке милê Путем, покрај гробља, уз јаблане старе. 1912. ТЕЖАК Замахујем. Свуда купина се сплела Па ми земљу крије...