Дучић, Јован - ПЕСМЕ
МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита. Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну
ТАМА Иза јабланова још ни сад не жути Задоцнели месец. Још са црних трава Дува тамни ветрић. Како страшно ћути Пролеће у ноћи, пролеће
Црњански, Милош - Сеобе 2
Иза ње, до на крај плавог видика, било је само два реда јабланова, до барутана. Гарсули се, тог дана, возио, на параду, са Енгелсхофеном, у великим, Енгелсхофеновим колима, са четири
Иза њих, у даљини, и он је видео ред јабланова, а затим плаветнило неба, али то је код њега будило само тугу. Сунце је било одскочило, али он је знао да га неће
у руци, Гарсули је имао утисак да је на његову команду и та бескрајна, зелена, утрина постала непомична, и ред јабланова у даљини, испред плавог неба.
После су се изгубила у облаку прашине, између два реда јабланова. Тако су рођаци испратили Павла Исаковича. Било је то уочи недеље Светих отаца Првог васељенског сабора, на дан
Пред вече, цело би се друштво Исаковича враћало, уморно, са јахања, дуж егзерциришта, алејом јабланова, поред барутана. Сви су јахали ситним касом и прелазили, сваки час, у корак.
Госпожа Кумрија, кћи капамаџије Гроздина, отпутова и не осврте се. Трифун је био загледан у алеју јабланова, куда му је жена нестала, а после се вратио у кућу, да посвршава послове, јер време брзо отиче, а и он је имао да оде
су се налазиле иза једне оранжерије, на четврт сата од Херренхауса, опкољене плотом живог трња, а на крају једне алеје јабланова. Око њих је био дуг ред стаклених, зимских, башта. Обраслих бокорима јоргована.
Костјурин је имао, иза куће, иза врта, који је био уређен францески, стрелиште, на које се силазило, између два реда јабланова, у удољини, до једног бастиона, где су били циљеви. Дрвене фигуре, које се Исаковичима учинише моловани Турци.
Дњепар, који је носио санте отопљеног леда, а преко реке, бескрајну раван, још белу, изукрштану дугим редовима врба и јабланова. На дну видика небо је треперило, од Сунца, као да се смрзнута и завејана земља светлуца.
год погледао, ходајући по кући, или седећи у хладовини, Павле би гледао у поље, видео реку, врбаке, шумарке, редове јабланова, ред скела и чунова, и бескрајну раван у трави, доле, на другој обали.
Како, дуг, дуг, ред јабланова, непомичан, стоји. Како степ бескрајни, украјински, зелени у вечерњој румени, у којој се све смири.
Ред јабланова дочекивао је, на том острву, а дрвеће се пело, уз брдашце, као да врши неку, милитарну, вежбу, ритмично. Свега неколико
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Баба с кучетом и тако никада не гледа шта ко ради, а не би могла видети ни да гледа. Насип и врхови јабланова као да су у себе упили светлост. Доле на реци било је сасвим тамно, иако је и то случајан утисак.
Бароница је певала песму о бродићу који није никада, никада запловио. Била је то дечја песма и била је лепа. Изнад јабланова више није било сунца и небо је било зелено као јабука, а на реку се спуштала хладноћа пуна светлих мириса биљки које
Црњански, Милош - Сеобе 1
Задржа зато кола код једног реда високих јабланова. Изљубивши заспало дете, остави га у колима, и слуге га опет попеше на коња.
непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Нити грми, нит’ се земља тресе, Нити бије море у брегове, Већ то језди Јабланова моба: Пред њоме је Јаблан на коњицу, У руци му струк бела босиљка, Руком маше, босиљак мирише: “Лако, лако, моја
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да понесеш од мене само тугу и свилу белу и мирис благ... путева засутих лишћем свелим са јабланова. СЕРЕНАТА Чуј, плаче Месец млад и жут. Слушај ме, драга, последњи пут.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
А над том четврти коју су називали и Дорт-јол, под светлим небом, дизала се, између јабланова, громадна развалина. Искошена према пространствима над Дунавом, видела се као очерупани комад мрака.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— Пожури, пожури! — подстицали смо једнооког. Ускоро се укаже ред високих јабланова. То је био Зеленик. * — А што ћете сад? — питала је забринуто дон Петрова сестра.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Жао? Очију ти? —Да! Па је јаче к себи привуче. — Шалимо се — шапће јој и мишљу води је за собом у заклоницу испод јабланова, међу трепереће дуге, тамне сене. А она се пушта и бесвесно за њим иде.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
непомичан, над утоком Дунава, лебдећи између живота и смрти, у оку са жутом светлошћу разливене воде, песка и врхова јабланова?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И тек кад се то страшно запомагање претвори у једно јединствено брујање сељачке тужбе, озго се појави Јабланова мајка, стара Вујана.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сунце се клонило. Високе сенке јабланова угибале су се преко речног корита, извијале уз обалу, и као да су пузиле уза зидове кућа на супротној страни.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант позва преко телефона командире. Скренуо им је пажњу да осматрају десно од високих јабланова, одакле допиру пуцњи. — Чим шта приметите, отворите одмах ватру! Дурбинима претресамо шуму. Као да је пуста.
Испред себе чујем где грувају нечији топови. Тамо је сигурно та батерија. Преда мном се неочекивано указаше низови јабланова, између којих су провиривале неке куће. Село је прилепљено уз подножје Катунца као гнездо...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
'' Морам горко заплакати. 5 Скоро сам у сну гледô твој лик драг, Путем где шуми јабланова ред. Кô анђео је тако леп и благ, Но ипак тако бон и тако блед.