Употреба речи јабланове у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Јурећи преко њива, баруштина и прокрчених шума, он је знао да се вози узалуд, али је ипак хитао. Тополе, јабланове и багрење ударао је по жилама својим колима, а грање му је то враћало, качећи се за кола и ударајући га по глави.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

То је у част Пилсудском, који је дошао у посету. Трава је почела да расте. Огромне терасе спуштају се све дубље, међу јабланове у даљини, пред небом. У водама су комади неба.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Мали је Ђоко вас дуги дан прејадиковао набрајајући Јабланове мејдане, и пред вече је заспао на мртвом тијелу биковом, од кога га нијесу могли никако раставити.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Гле, један висок као стабло срча, Бришући знојно лице што се плами, Под јабланове до ријеке стрча — Прилегну земљи и на душак сами Жеђ врелу смири; док сјајно, кô срма, Трепери јутро и све жедне

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности