Црњански, Милош - Сеобе 2
Свет је памтио ту кућу, по јаблановима који су, однекуда, били заостали, крај ње, тако рећи зарасли у њеном крову. Кућа је била тесна, узана, бела, између та
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад их је први пут остављао, били су на високој обали Дунава, међу јаблановима, у једној огромној жутој, турској кући, око које су, доле, на води лежале лађе кријумчара.
им се све ређе у мислима са својим тромим, мутним, устајалим рекама, острвима зараслим буником, зовом и турчинком, са јаблановима и крекетом жаба, као подземним хујањем.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора, завичај већ слутим, где ћу смех, под јаблановима самим, да сахраним. И овде, пролетње вече за мене је хладно, као да, долином, тајно, Дунав тече.
витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора, завичај већ слутим, где ћу смех, под јаблановима самим, да сахраним.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
расцветане трешње, / из заседа, / мамим, али, / иза гора, / завичај већ слутим, где ћу смех, / под јаблановима самим, да сахраним.