Употреба речи јаблану у књижевним делима


Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

На ономе јаблану има ти једна тица орлетица, која има гнијездо тамо и леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети и

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Градитељство: мрамор и пластика! (Куд се губим - плутам ли непутом?) Неизбежно гласне се класика свадбом смеха у јаблану жутом... Крст с јабуке - железна јасика! пусти крила чашком изасутом, мелодијом звучног карантина.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

На ономе јаблану има ти једина тица орлетица, која има гнијездо тамо и леже младе, али чим јој млади одрасту да би већ могли излетјети

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Удубио се у мисли — не чује он те галаме, тог живота који се око њега шири. Он мисли о Јаблану и мејдану. Врцну се, као да се нешто досјети.

— Не бојим се ја, вала, ништа! — вели Лујо поуздано. — Богме ћеш ти, малишане, и јаукнути кад Рудоња исуче Јаблану цријева — застрашава га пољар. — А и јест ми млого додијô. — Е, то ћемо, пољаре, истом виђети!

Сваки покрет прати; сваки удар одјекне у разиграном срцу. Стиснуо се, погнуо се — помагао би Јаблану да може. Засјенише му се очи. Само назире како се нешто пред њим врти, вијуга, угиба. Рудоња насрну свом силом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности